U braku sam već pet godina. Naizgled, sve je bilo u redu – imali smo zajednički dom, ustaljen život, navike koje su se ponavljale iz dana u dan. Međutim, u meni se polako javljala praznina koju nisam umeo da definišem. Nisam znao da li je u pitanju rutina, nedostatak komunikacije ili nešto treće. U toj potrazi za “uzbuđenjem”, napravio sam grešku koja će mi zauvek promeniti život.
Upoznajem mladu studentkinju – vedru, nasmejanu i željnu pažnje. Naša poznanstva su ubrzo prerasla u tajne susrete. Svaki izlazak donosio je dozu adrenalina, svaku poruku sam čekao sa nestrpljenjem. Na trenutke sam imao osećaj da ponovo živim mladost, iako sam znao da je to što radim – izdaja svega što imam kod kuće.
Jedne večeri, kao i mnogo puta ranije, otišli smo u hotel. Dok sam parkirao auto ispred, bio sam uveren da nikada ništa ne može da pođe po zlu. Utonuli smo u strast, a onda se dogodilo ono što nikada neću zaboraviti. Na prozoru automobila začuo se zvuk kucanja.
Podigao sam pogled i video – svoju ženu. Stajala je mirno, ali njen pogled je govorio sve. Srce mi je preskočilo nekoliko otkucaja, ruke su mi se znojile dok sam spuštao staklo. Nije vikala, nije plakala. Samo se nagnula i, u trenutku bola i prezira, pljunula mi u lice. Okrenula se i otišla.
Moja ljubavnica je u tom trenutku sve shvatila. Njeno lice je bilo bledo, a onda je i ona, u simboličnom gestu, pljunula u mom pravcu i tiho izašla iz automobila. Ostao sam sam.
Te sekunde pretvorile su se u večnost. Sve laži, sve izgovorene reči, sve poruke i susreti – odjednom su izgubili smisao. Umesto adrenalina i uzbuđenja, osetio sam samo prazninu i sram.
Shvatio sam da sam zbog trenutnog hira srušio poverenje koje se gradi godinama. U potrazi za nečim “novim”, izgubio sam ono najvažnije – poštovanje svoje supruge, mir u sopstvenoj kući i osećaj sigurnosti.
Danas, kada se prisećam tog trenutka, jasno vidim koliko sam grešio. Izdaja nikada ne donosi sreću. Ona je samo iluzija koja na kraju ostavlja gorak ukus i bolne posledice.
Ako bih išta mogao da poručim drugima iz ove ispovesti, to je sledeće: ne dozvolite da vas trenutna želja zaslepi i natera da izgubite ono što je vredno i nezamenljivo. Ljubav i poverenje se grade godinama, a unište u sekundi.
