Hrvatica sam i nikada nisam zamišljala da ću se zaljubiti u momka s druge strane Dunava. Moj otac je bio domobran, u ratu je ostao invalid i izgubio brata.
Kada sam mu prvi put rekla da imam dečka, nije rekao ništa. Ni tog dana, ni narednih tjedana, mjeseci. Došao je trenutak kada je moj momak pozvao mene i moju obitelj na svoju slavu u Beograd.
Spakovala sam torbu i ujutro se spremila da krenem, ali na vratima su me dočekali tata, mama i brat – svi dotjerani. Tata je samo rekao da idemo zajedno i da se ponašamo kao ljudi. Posebno je upozorio brata da se ne ponaša djetinjasto niti da govori gluposti.
Kada smo stigli, momak i njegov otac su ostali u čudu. U trenutku tišine, tata je pogledao domaćina i rekao: „Pa dobro, gdje je ta rakija, susjed?“ Taj dan bio je jedan od najljepših u mom životu.
