Ljubav iz studentskih dana može biti snažnija od vremena, distance i teških okolnosti – dokaz za to je priča jedne Srpkinje i Hrvata, koji su se zaljubili u Zagrebu 1991. godine, a rat ih je razdvojio na više od dve decenije. Ipak, nakon 24 godine ponovo su se sreli, a njihove emocije ostale su iste kao nekada.
Njihova priča nosi sve što su devedesete donosile – strah, neizvesnost, ali i upornu, mladalačku želju da se sačuva ono što je važno.
Kako je sve počelo
Srpkinja koja danas govori o svojoj životnoj ljubavi, priseća se dana kada je u studentskom domu u Zagrebu prvi put srela mladića koji će zauvek obeležiti njen život.
„Bilo je proleće 1991. godine. On je bio prijatelj momka moje cimerke. Na početku me je samo nervirao – raspravljali smo se oko sporta, puštao je muziku koju niko drugi nije želeo da sluša i pravio se kao da ne postojim“, priseća se.
Ipak, baš iz te igre inata nastala je ljubav. Ples, osmesi i bliskost pretvorili su se u romansu za koju su mnogi mislili da je nemoguća – ona je bila Srpkinja, on Hrvat, a napetosti su rasle iz dana u dan.
Rat ih razdvaja
Kako je atmosfera postajala sve napetija, ona je morala da se vrati u svoju zemlju. Kontakti su prekinuti – telefonske veze su prestale da rade, granice su se zatvarale, a oni su bili previše mladi da se bore protiv svega što se događalo oko njih.
„Otišla sam. On je ostao. I patili smo – svako na svojoj strani“, kaže.
Godine su prolazile, a ona ga je čuvala u uspomenama – u fotografijama, poklonima, bioskopskim kartama, u dnevniku koji i danas poseduje.
Posle 24 godine – novi početak
Dve decenije kasnije, sudbina se ponovo umešala. Pronašla ga je na društvenim mrežama. Na fotografiji – poznato lice, isti osmeh, ista energija.
Kada su razgovarali prvi put nakon toliko godina, kaže da je njegov glas izazvao „strujni udar“. Ubrzo je usledio i susret.
„Emocije su bile toliko jake kao da smo se juče rastali. Imala sam osećaj da je vreme stalo.“
On je imao nekoliko sedih, ona nekoliko novih bora – ali to im je samo pokazalo koliko su sazreli i koliko su spremni za ono što nisu mogli da izgrade kao dvadesetogodišnjaci.
Ljubav koja je preživela sve
Ona i on su se tokom godina ostvarili u karijeri, izgradili porodice, odgajili decu – ali kada su se ponovo sreli, shvatili su da je njihov odnos oduvek bio poseban.
„Život nas je pripremio za nas“, kaže ona.
Ubrzo su doneli odluku da nastave život zajedno. Venčali su se, kupili zajednički stan, udomili psa, i danas žive mirno, u ljubavi i poštovanju. Deca ih posećuju, porodice ih podržavaju, a svaki dan im donosi potvrdu da su doneli pravu odluku.
„Putujemo, uživamo, volimo se sve jače. I svakog dana iznova shvatamo – da, moguće je. Uspeli smo.“
