Prema izvorima bliskim Kremlju, ruski predsednik Vladimir Putin planira povratak zatvorenika koji su regrutovani da služe u vojsci, a koji su ranije bili poslati na ratište u Ukrajini. Ova grupa, sastavljena od osuđenika iz kaznenih kolonija, uključuje i teške prestupnike, a povratak ovih pojedinaca u civilni život izaziva zabrinutost zbog mogućih društvenih posledica.
Regrutovanje zatvorenika započeto je sredinom 2022. godine, kada su osuđenicima ponuđene amnestije nakon šest meseci službe na frontu. Međutim, pravila su kasnije promenjena, te se od njih očekuje da ostanu u vojsci do završetka sukoba. Povratak ove grupe u rusko društvo mogao bi izazvati destabilizaciju, što vlasti pažljivo planiraju da izbegnu.
Eksperti, poput kremljologa Marka Galeotija, upozoravaju da su zločini počinjeni od strane nekih bivših vojnih osuđenika već ostavili ozbiljan uticaj na Rusiju. Jedan od primera je Azamat Iskalijev, osuđenik koji je nakon povratka počinio nasilne zločine. Statistike pokazuju da su pripadnici ove grupe učestvovali u brojnim incidentima, uključujući ubistva i teške povrede civila.
Prema nezavisnim izvorima, do oktobra 2024. godine gotovo 500 civila u Rusiji izgubilo je život zbog nasilja koje su počinili vojnici osuđeni na kaznu zatvora. Ova situacija ukazuje na ozbiljne probleme s reintegracijom ovih pojedinaca u društvo.
Do sada je regrutovano između 140.000 i 180.000 zatvorenika za učešće u sukobu u Ukrajini, a prema procenama, u ratu i dalje učestvuje oko 700.000 ruskih vojnika. Regrutovanje je u početku bilo pod okriljem privatne plaćeničke grupe Vagner, dok sada funkcioniše pod nadzorom Ministarstva odbrane.
Ruske vlasti su svesne izazova koje povratak osuđenika nosi. Kremlj je već pokrenuo različite programe i mere kako bi ublažio moguće negativne efekte na politički sistem i društvo u celini. Ipak, stručnjaci smatraju da Putin nije preterano zabrinut, jer daje prioritet pripremi buduće generacije političkih lidera, koja bi trebalo da se sastoji od veterana iz ratnih sukoba.
Istoričar Filip Slaveski ukazuje da problemi povezani sa reintegracijom ratnih veterana nisu specifični samo za Rusiju, već su prisutni i u drugim zemljama koje su prolazile kroz ratne sukobe. On naglašava da duboki društveni problemi mogu biti pojačani ovakvim povratkom, ali da je Rusija danas bolje pripremljena da se nosi sa tim izazovima nego ranije.
Regrutovanje osuđenika za rat u Ukrajini odražava široko rasprostranjenu praksu, a i ukrajinska strana koristi slične metode, iako pod drugačijim uslovima.
Dugoročne posledice povratka ratnih veterana i njihova integracija u civilni život ostaju ozbiljno pitanje za budućnost ruskog društva, posebno imajući u vidu traumatska iskustva i moguće promene u međuljudskim odnosima.
