Džej Ramadanovski i njegova veza sa Svetom Petkom: Poštovanje vere i tradicije
Legendarni pevač Džej Ramadanovski, poznat po svojoj iskrenosti i neposrednosti, bio je islamske veroispovesti, ali je istovremeno pokazivao veliko poštovanje prema pravoslavnoj tradiciji, naročito prema Svetoj Petki. Iako se dugo spekulisalo da li je slavljenik, njegova ćerka Marija je jasno rekla da je Džej obeležavao Svetu Petku, ali nikada nije praktikovao krsnu slavu sa svećom i krsnim kolačem.
Džej je često posećivao kapelu Svete Petke na Kalemegdanu, gde je palio sveće i tražio utehu u molitvi. Njegova duhovnost nije bila vezana samo za formalne religijske okvire — bio je čovek vere, ali pre svega čovek ljubavi, dobrote i poštovanja prema svima. Jedna od dirljivih priča iz njegovog života jeste susret sa patrijarhom Pavlom, kada je u toku vožnje taksijem spontano ustao i pitao patrijarha: „Ćale, jel mogu da ti ljubim ruku?“ Patrijarh mu je ruku pružio, a ovaj gest pokazuje koliko je Džej bio srdačan i iskren, bez obzira na verske razlike.
Njegova ćerka je naglasila da Džej nikada nije promenio svoju veru, već je govorio da „Bog za njega ima jedno lice“. Pored toga, ljudi iz crkve ističu da je Džej bio skroman i darežljiv – često je dolazio u crkvu, palio sveće, ostavljao priloge i pomagao anonimno, bez pompe. Sveštenik koji ga je poznavao rekao je da je njegov način života odražavao pravi hrišćanski duh – pomagao je siromašnima i živeo dostojanstveno, bez obzira na versku pripadnost.
Blisko prijateljstvo sa muzičarem Ackom Nezirovićem trajalo je više od tri decenije. Acko se seća poslednjih dana Džeja kao ispunjenih životom, humorom i darežljivošću. Iako je imao uspešnu karijeru, Džej nije bio materijalista — stan na Dorćolu je bio njegovo jedino nasledstvo, dok je novac brzo trošio i delio.
Iako je slavljenik Svetu Petku i bio je povezan sa pravoslavnim običajima, na samrti je izrazio želju da bude sahranjen po islamskim običajima. Govorio je: „Neka me Hodža okupa. Neka svira tamburica. Popijte rakiju za moju dušu.“ Tako je i sahranjen 2020. godine, uz duboko poštovanje i emociju naroda.
Džej Ramadanovski bio je mnogo više od pevača – bio je most među verama, simbol Beograda i čovek koji je svojim životom pokazao da vera u ljubav, dobrotu i poštovanje nema granica.
