Mnogi ljudi tek u odraslom dobu shvate da je tokom detinjstva nedostajalo nešto važno — osećaj stabilne emocionalne sigurnosti. Dom može obezbediti hranu, krov nad glavom i rutinu, ali emocionalna toplina, razumevanje i ohrabrenje su ono što gradi unutrašnji osećaj vrednosti i poverenja. Kada je ta podrška bila nedovoljna ili nepredvidiva, posledice se mogu odraziti na način na koji se osoba odnosi prema sebi i drugima.
Važno je naglasiti da ove osobine nisu mane, niti trajne etikete. One su prirodni obrasci ponašanja koji su nastali u okolnostima u kojima je dete učilo kako da se zaštiti, snađe i preživi. Mnogi ljudi koji su imali ovakva iskustva izrastu u izuzetno empatične, brižne i sposobne odrasle osobe.
U nastavku se nalaze najčešći načini na koje se takvo odrastanje može ispoljiti:
1. Uporna borba sa samopouzdanjem
Deca uče o svojoj vrednosti kroz pohvale, nežnost i ohrabrenje. Ako toga nije bilo u kontinuitetu, odrasla osoba može često sumnjati u svoje sposobnosti, potcenjivati svoje uspehe ili osećati da ne zaslužuje podršku, čak i kada je drugi otvoreno pružaju.
2. Strah od odbacivanja ili isključenosti
Nepredvidiva emocionalna okolina može dovesti do stalne brige da će ih neko odbaciti. Takve osobe često skrivaju svoja osećanja, deluju rezervisano ili se povlače kada im je zapravo do veze i bliskosti stalo.
3. Teškoće u prepoznavanju ili izražavanju emocija
Ako dete nije imalo model kako se emocije imenuju i obrađuju, kao odrasla osoba može imati problem da prepozna šta oseća. Nekad su veoma zatvoreni, a nekad ih emocije preplave bez jasnog objašnjenja.
4. Velika potreba za potvrdom od drugih
Odrasli koji su retko čuli reči podrške tokom detinjstva često se u odraslom dobu oslanjaju na spoljašnje odobravanje. Pohvale im znače više nego drugima, a kritika može delovati nesrazmerno bolno.
5. Teškoće sa poverenjem
Kada detinjstvo nije donelo sigurnost i doslednost, formira se zaštitni stav prema ljudima. Odrasli mogu delovati oprezno, sumnjičavo ili stalno procenjivati nečije namere, čak i kada realne opasnosti nema.
6. Potreba da sve bude savršeno
Perfekcionizam često postaje način da se stekne osećaj kontrole. Uspeh i besprekorna izvedba doživljavaju se kao „ulaznica“ za prihvatanje. Iako ovo nekad donosi odlične rezultate, često je praćeno iscrpljenošću i samokritikom.
7. Sklonost ugađanju drugima
Kada je odobravanje u detinjstvu bilo retko, odrasla osoba može razviti naviku da stalno brine o potrebama drugih. Često kažu „da“ čak i kada žele da kažu „ne“, samo da bi izbegli neprijatnost ili gubitak harmonije.
8. Pojačan osećaj brige i napetosti
Nerazvijen osećaj emocionalne sigurnosti može navesti nervni sistem da stalno „osmatra opasnost“. To se kasnije manifestuje kao preterano razmišljanje, briga, nelagoda ili napetost u novim ili neizvesnim situacijama.
9. Izbegavanje konflikta
Svaka rasprava može delovati kao pretnja. Takve osobe brzo se povuku, preuzimaju krivicu ili minimalizuju svoje potrebe da bi izbegle neprijatnost, čak i kada bi razgovor bio zdrav i potreban.
10. Izazovi u vezi sa bliskošću
Neki odrasli se previše vezuju i strahuju od gubitka, dok se drugi povlače kada neko postane emocionalno blizak. Obe reakcije su obrasci nastali iz ranih strategija preživljavanja, ne odraz karaktera.
11. Teškoće u postavljanju granica
Ako detetu nisu potvrđivali njegove potrebe i osećanja, odrasla osoba može smatrati da je postavljanje granica sebično ili neprijatno. Zbog toga dozvoljava situacije koje je opterećuju ili iscrpljuju.
12. Sklonost ka preuzimanju prevelike odgovornosti za druge
Neki ljudi razviju naviku da preuzimaju emocionalnu brigu o svima oko sebe. Veruju da moraju biti „stub“ kako bi bili voljeni ili potrebni, a svoje potrebe potiskuju u drugi plan.
Ohrabrujuća poruka
Prepoznavanje ovih osobina predstavlja važan korak ka ličnom razvoju — ne zato da bi se neko okrivio, već da bi razumeo svoje reakcije i počeo da gradi zdravije obrasce. Ljudi koji su odrasli sa malo emocionalne podrške često postaju izuzetno empatični, snalažljivi i izdržljivi.
Uz vreme, prave odnose i samosvesne odluke, moguće je izgraditi stabilno samopouzdanje, bolje granice i toplije, sigurnije veze. Svaki mali korak ka razumevanju sebe otvara prostor za dublju emotivnu ravnotežu i život ispunjeniji mirom.
