Prema najnovijim istraživanjima, dugovečnost uglavnom nasleđujemo od majke. Prof. dr Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu, objašnjava da životni vek zavisi od mitohondrija — organela koje dobijamo isključivo od majke i koje su ključne za proizvodnju energije u telu.
„Mitohondrije igraju značajnu ulogu u tome koliko dugo i zdravo živimo“, kaže dr Stanišić u emisiji Jutarnji program na TV Prva.
Genetika i stil života: šta zaista utiče na životni vek?
Iako genetika određuje brzinu starenja, kao što se vidi kod ljudi sa sindromom progerije, dr Stanišić ističe da na životni vek najviše utiču stil života i stres. Ishrana i san su važni, ali nisu jedini faktori.
„Genetika nije jedina karta koju nosimo u životu. Stil života, upravljanje stresom, kao i umerenost u ishrani i drugim navikama, ključni su za dugovečnost“, napominje ona.
Dve navike koje produžuju život, a nisu ishrana i san
Dr Stanišić ističe dve navike koje su izuzetno važne za produženje životnog veka:
-
Termalni stres: Odlazak u saunu ili kupanje ledenom vodom podstiče lučenje heat shock proteina, koji imaju reparativno dejstvo na ćelije i pomažu u obnavljanju organizma.
-
Post i umerenost: Povremeni post, kao što je intermitentni post, jača odbrambene sposobnosti tela i može značajno produžiti život.
„Priroda nas je oblikovala da se kratkotrajni stresovi koriste kao izazovi koji jačaju organizam, dok je hronični stres štetan“, objašnjava dr Stanišić.
Namirnice koje podržavaju dugovečnost
Pored navedenih navika, određene namirnice mogu doprineti zdravijem i dužem životu:
-
Kurkuma i šafran — bogati antioksidantima
-
Voće i povrće — prirodni izvori antioksidanata
-
Crno vino — sadrži resveratrol
-
Maslinovo ulje — idealno za salate
-
Orašasti plodovi i masna riba — orasi, bademi, losos bogati omega-3 masnim kiselinama i vitaminom E
Međutim, važno je napomenuti da umerenost ostaje ključ. Prevelike količine određenih supstanci, poput tanina u betel orahu, mogu biti štetne.
Umerenost kao ključ dugovečnosti
Dr Stanišić savetuje: „Sve dugovečne osobe su vitke, a manji unos kalorija i povremeni post su provereni načini za produženje života.“ Preporučuje intermitentni post od najmanje 12 sati bez hrane dnevno i fokus na neprerađene namirnice.
Dugovečnost nije samo stvar genetike — ona zavisi od pravilnog načina života, balansirane ishrane, umerenosti, povremenih pozitivnih stresova i pažljivog upravljanja sopstvenom energijom.
