Trogodišnja Karina Čikitova živi s majkom u Sibiru i, neposredno pred svoj četvrti rođendan, poželela je da poseti oca u susednom selu. Budući da selo nije bilo daleko, često je išla sama. Međutim, tog dana, kada je stigla, otac nije bio kod kuće, pa je devojčica krenula da ga traži – i izgubila se u beskrajnim sibirskim šumama, poznatim po opasnim vukovima i medvedima. Jedini pratilac bio joj je verni pas.
Roditelji su bili bolesno zabrinuti kada su saznali za nestanak. Temperature su noću padale ispod nule, a mnogi meštani su krenuli u potragu, ali bez uspeha.
Nakon 11 dana, njen pas se vratio u selo. Meštani su očekivali najgore, ali pas je krenuo nazad u šumu, a oni su odlučili da ga prate. U visokoj travi ugledali su Karinu – dehidriranu i gladnu, ali živu.
Jedan od spasilaca dao joj je vodu i ubrzo je odveo roditeljima. Tokom 11 dana u šumi, devojčica je preživela jedući šumske plodove i pijući vodu iz potoka. Pas ju je svake noći grejao svojim krznom i štitio od divljih životinja.
U čast hrabrosti devojčice i njenog vernog psa, meštani su odlučili da u Karininom rodnom selu podignu kip, kako bi njihova priča bila upamćena.
