Dijabetes, poznat i kao šećerna bolest, predstavlja hronično metaboličko stanje koje nastaje kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili kada telo ne može efikasno da ga koristi. Posledično dolazi do povišenog nivoa glukoze u krvi, što, ukoliko se ne kontroliše, može dovesti do oštećenja:
-
nervnog sistema
-
krvnih sudova
-
očiju
-
bubrega i drugih vitalnih organa
Zašto je dijabetes u porastu?
Savremeni stil života značajno doprinosi razvoju dijabetesa tipa 2. Ključni faktori rizika uključuju:
-
visokokaloričnu i procesuiranu ishranu
-
fizičku neaktivnost
-
hronični stres
-
nedostatak sna
Kada su vrednosti glukoze u krvi razlog za zabrinutost?
Prema preporukama ADA i WHO, dijabetes i predijabetes se mogu identifikovati na osnovu sledećih vrednosti:
| Test | Normalne vrednosti | Predijabetes | Dijabetes |
|---|---|---|---|
| Glukoza u krvi natašte | Manje od 5,6 mmol/L | 5,6 – 6,9 mmol/L | 7,0 mmol/L i više |
| OGTT (2h nakon obroka) | Manje od 7,8 mmol/L | 7,8 – 11,0 mmol/L | 11,1 mmol/L i više |
| HbA1c (prosečan nivo šećera u krvi) | Manje od 5,7% | 5,7% – 6,4% | 6,5% i više |
| Nasumična glikemija (uz prisustvo simptoma) |
Nije dijagnostički pokazatelj | – | 11,1 mmol/L i više |
Ako se vaše vrednosti nalaze u zoni predijabetesa, važno je reagovati na vreme kako bi se sprečio napredak ka dijabetesu.
Pravilna ishrana kod dijabetesa
Dijabetes ne zahteva strogu dijetu, već uravnoteženu ishranu koja pogoduje stabilnom nivou šećera u krvi. Osnovni principi uključuju:
Preporučeni unos makronutrijenata:
-
Ugljeni hidrati: 50–55%
-
Masti: 30–35% (manje od 30% kod tipa 2)
-
Proteini: 10–15%
Preporučuje se:
-
5–6 manjih obroka dnevno
-
povrće i integralne žitarice
-
mahunarke i nemasni mlečni proizvodi
-
ribe bogate omega-3 (losos, sardina)
-
zdrave masti (maslinovo ulje, orašasti plodovi, avokado)
Ograničiti:
-
zasićene i trans masti
-
industrijski prerađenu hranu
-
visokokalorične mlečne proizvode
-
unos holesterola na ~200 mg dnevno
Ovakav režim ishrane doprinosi stabilnoj glikemiji, boljoj kontroli telesne mase i smanjuje rizik od komplikacija.
Ko je pod najvećim rizikom i kada treba obaviti testiranje?
Faktori rizika:
-
Nemodifikabilni: starost, genetika
-
Delimično modifikabilni: neke infekcije, lekovi
-
Modifikabilni: ishrana, fizička neaktivnost, gojaznost, pušenje, visok krvni pritisak
Kada se testirati?
-
Osobe sa BMI ≥ 25 kg/m² i barem jednim dodatnim faktorom rizika
-
Svi stariji od 45 godina, bez obzira na rizike
-
Testiranje se ponavlja svakih 3 godine ako su rezultati uredni
Šta učiniti ako imate granične vrednosti (predijabetes)?
Predijabetes je stanje koje se može reverzirati, uz prave korake:
-
Prelazak na pravilnu i uravnoteženu ishranu
-
Redovna fizička aktivnost (najmanje 30 minuta dnevno)
-
Gubitak viška telesne mase
-
Praćenje nivoa glukoze i HbA1C
-
Konsultacija sa lekarom za personalizovani plan
Dijabetes je ozbiljna, ali upravljiva bolest. Sa pravovremenom dijagnozom, odgovarajućim promenama u ishrani i redovnom fizičkom aktivnošću, moguće je usporiti progresiju bolesti, izbeći komplikacije i značajno poboljšati kvalitet života.
Napomena:
Ovaj tekst ima informativni karakter i ne zamenjuje stručno medicinsko mišljenje. Ako sumnjate na dijabetes ili imate povišene vrednosti glukoze, obavezno se obratite lekaru ili endokrinologu.
