U okviru globalne debate o migracionim politikama, ponovo se aktuelizuje tema Zapadnog Balkana kao potencijalne regije za saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama u prihvatu određenog broja migranata kojima je ukinut pravni status u SAD-u.
Prema izvorima bliskim bivšoj administraciji Donalda Trumpa, deo strategije za smanjenje broja migranata u SAD-u uključuje mogućnost dogovora sa zemljama koje bi bile spremne da prihvate pojedine deportovane osobe.
Ove promene dolaze nakon odluke Vrhovnog suda SAD-a da opozove privremeni pravni status desetina hiljada migranata iz zemalja Latinske Amerike i Kariba, uključujući Venecuelu, Kubu, Haiti i Nikaragvu. Američka administracija sada traži partnere koji imaju kapacitete da podrže sprovođenje deportacija.
Zapadni Balkan se u tom kontekstu spominje kao potencijalna destinacija, sa posebnim interesovanjem za Srbiju, iako još nema zvaničnih potvrda o pregovorima. Slične planove razmatra i Ujedinjeno Kraljevstvo, koje želi da uspostavi „centre za povratak“ izvan svojih granica, uključujući zemlje regiona.
Međunarodni eksperti upozoravaju na brojne bezbednosne, logističke i humanitarne izazove takvih aranžmana. Britanska obaveštajna služba MI6 izrazila je zabrinutost da bi centri na Balkanu mogli postati meta geopolitičkih interesa ili stranih uticaja. Sa druge strane, zemlje Zapadnog Balkana već imaju sopstvene izazove u upravljanju migracionim tokovima, pa bi svaka saradnja zahtevala detaljnu procenu kapaciteta i zaštitu prava migranata.
Do sada nema zvaničnih dogovora, ali tema će verovatno biti deo budućih diplomatskih razgovora, jer migracija ostaje jedno od važnih pitanja u međunarodnoj politici. Stručnjaci naglašavaju da sve inicijative moraju biti usklađene sa međunarodnim pravom i ljudskim pravima, uz poštovanje dostojanstva migranata i uz uključivanje lokalnih zajednica.
