Najteži period u životu Svetlane Cece Ražnatović desio se tri godine nakon smrti njenog supruga Arkana, kada je četiri meseca provela u Centralnom zatvoru.
Sve se dogodilo 2003. godine, tokom akcije “Sablja”, kada su Ceca i njena sestra Lidija bile pritvorene pod optužbom za nezakonitu prodaju fudbalera FK Obilić i posedovanje oružja.
Pevačica je retko javno govorila o tom iskustvu, ali je u nekoliko navrata istakla da je zatvorski period bio prava golgota, posebno prvi mesec u samici, bez prava na posete, advokata i izlaska na svetlost dana, gde su joj društvo pravile bubašvabe.
Jedna od čuvarki CZ kasnije je otkrila da Ceca nije imala nikakve privilegije – prema njoj se postupalo kao i prema svim drugim zatvorenicama. Pevačica je često plakala, a jednom je zbog besa čak počupala nadograđenu kosu. Počela je u izolaciji, ali je kasnije premeštena u sobu sa drugim zatvorenicama, uprkos molbama da ostane sama.
Teško joj je padala i zabrana pušenja, pa je često tražila od čuvarki da joj zapale cigaretu, što nije bilo moguće u svako doba. Ponekad su je one zamolile da nešto otpeva, a zauzvrat tražila je cigaretu.
Čuvarica je naglasila da je i Cecina sestra Lidija bila u drugoj sobi, te nisu imale kontakt. Lidija je često plakala jer joj je falila porodica i deca.
Važno je napomenuti da je Ceca, kao i svi pritvorenici, morala da prođe obaveznu proceduru skidanja i pregleda, iako joj to nije bilo lako.
Nakon četiri meseca u pritvoru, pevačica je nastavila kaznu kućnog pritvora sa nanogicom, što je otvoreno opisala kao veoma težak period, tokom kojeg je čak štrajkovala glađu zbog nepravednog tretmana.
Ceca je ispričala i da je zbog stresa imala manju hiruršku intervenciju, ali da je danas ta teška faza iza nje.
