Subota na pijaci u Bostonu bila je prepuna života: mirisi sveže kafe i pečenih kestenova ispunjavali su vazduh, dok su prodavci glasno nudili svoje proizvode. Među gomilom je hodao Adrian Kol, uspešan vlasnik investicionog fonda, obučen u skupo odelo koje je privlačilo poglede i šapate.
Na uglu, pored tezge sa povrćem, sedela je stara žena u iznošenom kaputu. Drhtala je držeći karton sa natpisom „Gladan sam. Pomozite.“ Kad joj je slučajno dodirnula nogavicu, Adrian ju je naglo gurnuo i novčići su se razleteli po pločniku. Ljudi su zapanjeno zastali.
Žena je podigla pogled i tiho izgovorila: „Adriane?“ Srce mu je poskočilo – pogledala ga je njegova majka za koju je mislio da je zauvek nestala.
Adrian je stajao šokiran dok mu se u glavi vrtelo sećanje na detinjstvo ispunjeno gubitkom i bolom. Majka je nestala pre dvadeset godina, a on je verovao da ga je ostavila. Međutim, njene oči su govorile drugačije.
Ubrzo je otkrio istinu – nije otišla zbog njega, već zbog pretnji njegove oca i njegove porodice. Slala mu je pisma, ali je otac sprečavao da ih primi. Završila je na ulici, ali ga nikada nije prestala tražiti.
Adrian je osetio ljutnju na sve laži i nepravdu, ali i odlučnost. Pomogao joj je da ustane i odlučio da je više neće ostavljati samu.
Oni su zajedno otišli sa pijace, a on ju je pozvao u svoj dom, gde su konačno mogli da budu zajedno kao porodica. Nakon dugo vremena, Adrian je pronašao svoj pravi dom – u zagrljaju majke koju je tražio decenijama.
