Nežnost je postojala, način na koji su njena usta i njena koža, same od sebe, prizivale moje usne i ruke, postojala je stara prisnost, da samo ležimo jedno pored drugog i dišemo dok se napolju smrkava.




Ta nežnost se uvukla sama od sebe i postojala je, bez obzira šta sam u tom trenutku mislio o njoj, o nama. Moji dlanovi su poznavali svako udubljenje na njenom telu, svako ispupčenje, kao da su se tokom godina oblikovali medjusobno… njeno telo i moje ruke, njene ruke i moje telo. Moji dodiri su više bili kao neshvatljive, ali neosporne činjenice, nego što su bila pitanja koja su čekala odgovor. Bilo je svejedno zašto volimo, kada smo vodili ljubav. Nisam mogao da znam koliko je mnogo, ili malo, ona znala, i ja više ni sam nisam znao šta mislim o svemu tome što se desilo i svemu što se pomerilo u meni, usput, tokom godina, moje večito, vrtoglavo ljuljanje izmedju sumnje i umirivanja, izmedju pitanja bez odgovora i uvenulih nada. Možda je ona, kao i ja, otkrila da putevi i lica nisu ništa značili sami po sebi, putevi koji se granaju ka nepoznatom, lica koja nam dolaze u susret, sa svojim nepoznatim pogledima, gde čovek može da bude ko god hoće.




Možda je i ona morala da prizna da u početku nema nikakvog značaja kojim putem krenemo i ko ga prati, jer je našoj ljubavi svejedno koga voli, samo ako može slobodno da se kreće po tragovima koje ostavlja, kroz oči koje zadržava svojim pogledom dok hoda. Možda je i ona razumela da nam priča ne dolazi na tanjiru, da moramo da je pričamo sami i da nam priča postaje poznata tek kad se ispriča. Da ne možemo nikada unapred da znamo šta znači i koliko. Da priča mora da se priča dan za danom, korak po korak, bilo da je pričamo oklevajući ili odlučno, uverljivo ili sumnjičavo.




Ipak je i ona oklevala, i ona je zastala jednom da se zapita da li je zalutala, zar nije dozvolila da bude ponesena slučajnim granama, tokom godina u rukama pogrešnog čoveka, rastrgnuta slepom željom svoje ljubavi, da stremi onome čemu je utabala put svojim strpljivim koracima…

....I case su bile prazne

I flasa razbijena

I krevet raspremljen

I vrata zatvorena

I sve staklene zvezde

srece i lepote

treptale su u prasini

nepociscene sobe

I bio si mrtav pijan

I lud od radosti

A ja ziva pijana

Gola u tvom zagrljaju.......



-noc koju nikad necu zaboraviti.... :)

Hvala ti,za tri prelepe godine...

hvala ti,sto si takav kakav si,svoj i poseban,

hvala ti, sto sam i ja pored tebe ono sto jesam,

hvala ti,sto volis ovo dete u meni,

hvala ti,sto umes da volis bezreservno,nenormalno,jako i predano,

hvala ti ,sto se pored tebe osecam zasticeno i sigurno,

hvala ti,sto se divis mojim vrlinama,isto kao i mojim manama.

Hvala ti,jer uz tebe sam ponovo postala svoja,

hvala ti,za sve sto si uradio za mene,vise nego bilo koji drugi za ovako kratko vreme,

hvala ti sto toliko verujes u mene,ponekad vise nego sto i ja verujem u samu sebe,sto mislis da nema te zvezde na koju ne bi mogla da se popnem samo ako to pozelim,

hvala ti,sto sam tobom bajke su moguce,sto pored tebe mogu da budem najveca i najemotivnija klinka na svetu,da pricam ko navijenam,lupam gluposti,

sto volis kada zapevam,pa cak i kad pocnem da falsiram,

hvala ti sto me ne potcenjujes,iako sam za tebe jos uvek dete,

hvala ti sto ne zelis da me menjas,al zelis mnogo toga da mi pokazes i prosiris vidike,

hvala,sto si dzentlmen,pravi muskarac,veliki covek,

hvala ti,sto si mi otvorio oci,

hvala,sto nakon svega nisi ogorcen i verujes u srecan kraj,

hvala ti sto si me pronasao,iako me nisi trazio,mada si me pogresno procenio,dao si mi sansu jer si verovao,

sto si me pozeleo i nisi odustao dok me nisi dobio.

Hvala ti,sto si jednostavan,ali autentican,

sto si nadmen i pun sebe,ali cvrsto nogama na zemlji,

sto si pozitivan i vedar,avanturistickog duha,

hvala ti,sto si hrabar i ni od cega ne prezas,nisi deo kolotecine.

hvala sto nisi zajedljiv i sujetan,

hvala ti,jer me i dalje zelis u mojim pravim bojama, bez maske i pretvaranja,

hvala ti sto si zbog mene jednom leteo i na sva zvona to objavio,.

Hvala ti,sto ne krijes svoja osecanja,sto si sebi dosledan i nisi sablon,

hvala to,mozda i nije dovoljno,jer i vise sam ti nego zahvalna,

volela bih da sam u iskazivanju emocija manje pateticna,ali opet,

hvala ti,sto si dosao u moj zivot odjednom,niotkuda,

sto su mi kolena ponovo iskreno zaklecala,

hvala ti sto si mi dozvolio da budem sa tobom u potpunosti svoja,

vec odavno sam na taj osecaj zaboravila,

ali hvala ti,jer ovo sad je neki novi pocetak,jednog novog puta,

uzivacu u svakom novom danu,jer zivot je najlepsi kad je bez stega,od danas do sutra........



22.02.04.