Napred, idem napred borim se ne dam se. Neko mi skoro rece da sam kao macka, kako god da padam je se docekam ne noge. Tako je, ne dam se i srecna sam, nasla sam svoj balans. Volim , voljena sam, tu sam gde mi je srce i opet sam ona stara ja, vise nego ikad sigurnija u sebe i srecana... i volim vas sve moje cure

Zivot brzo prolazi, brze nego sto smo svesni, zbacimo okove i krenimo putevima, putevima slobode, gde smo prvo samo svoje... i srecne :)

Ti i samo ti




u mom srcu, mojoj glavi




uspeo si eto veruj




pravo cudo da napravis









Pustio si sivo nebo




samo meni da se plavi




pustio si u sred zime




sunce meni da se javi









Beli cvetak upleo si




u moju dugu crnu kosu




ukrao si rujnoj zori




samo za me prvu rosu









Pustio si moje ptice




da polete putem slobode




meni zednoj pruzio si




svoj gutljaj vode









Vratio si leptire




u moje tamne snove




zato sve ovo mogu




samo ljubavlju da nazovem









Jer ti, samo ti si mogao




ono sto niko nije




jer samo si ti jedini uspeo




mene pravu da otkrijes!

Bio si tu




bas ko u snu




ali na javi




ko andjeo pravi









Pustio si jednu suzu




da iz oka kane




pozvao si tugu




da opet nastane









Samo si zaboravio




svoju pravu ulogu




kakva moze pripasti




samo jednom andjelu









Zato idi andjele




svojim andjelima




dok te jos lepota




nije pokvarila









Idi idi andjele




svojim oblacima




ja cu svojim snovima




ali mi ponekad




mahni svojim krilima

Srescemo se mozda nekad




sa kosama sedim nekim




i borama urezanih lica




i izgubljenim pogledom dalekim









Uputicemo pogled jedno drugom




i vreme ce prestati da kuca




zaigrace zaboravljenim ritmom nekim




nasa stara zardjala srca









Nasmesicemo se jedno drugom




sa nekom u dubini ispisanom tugom




nista necemo smoci snage reci




jer nikada nam nisu ni trebale reci









Jer uvek smo pricali pogledima




koji ce uvek pricati vise od reci




a u nasim starim godinama




jos manje ce se imati za reci









A grupa nekih novih klinaca




ce u cudu da nas gleda




pa ce neki od njih dobaciti




gle kako su poludeli ovi baba i deda :D

Odrekoh te se ja




odrekoh u besu




odekoh u nemoci




ko nekog lepog sna









I poceh mostove da rusim




da sahranim sve




da zakopam nemire




i boli u svojoj dusi









Zasto me sad trazis




gde su one druge, bolje




kako da ti dopustim




da me opet zoves svoje









Ne mogu, izvini




pa ti sad oprosti




sto sam samo svoja




u svojoj mladosti

Ti i ja




dva stranca smo kao




ma ostavljam te




nek ti bude zao









Ostavljam te




a nisam ti ni blizu




prici ne bih smela




jer osecam krizu









A ti ponosan i gord




mislis jescu ti iz ruke




ni svestan nisi




tek dolaze muke









Tek kada uvidis




kako, sta i zasto




krenuses za mnom




nece biti lako









Potpuno smo isti




kao dve komete




zato daj Boze




da jednako lete









Jer ako bi doslo




do sudara kometa




verujte na rec




osetila bi to i cela planeta :D

Idi ti sada od mene




dok je jos vreme




dok jos nije kasno




pre nego sto nam se spoje sene









Idi ostavi me




budi bar ti toliko jak




idi i ne okreci se




pusti da me proguta mrak









Ne pitaj me ni kako ni zasto




pusti vreme da ucini svoje




idi i ne dozvoli




da nam se usne spoje









A ja ce odricem lako




svog nekog dela tebe




nek sve ostane ovako




jace je sve to od mene









I oprosti mi molim te sve




neka nam ostanu samo ti sni




seti me se ponekad onako




al' sada molim te odlazi od mene ti...

Svaka tvoja rec




kao dukat zlata




kako da te oteram




pokazem ti vrata









Kako kad zadrhtim




samo ime da ti cujem




kavim me to opasnim




otrovima trujes









Dobro znamo oboje




kakvi su to znaci




a kao se ne znamo




a kao smo stranci









Znamo dobro oboje




ko san svaki snevan




da te isto imam




koliko te nemam

Ti me bar dobro znas




i kada letim i kada padam




ja se bas uvek




samo tebi nadam









Znas da mogu biti




i vila i vestica




znas da mogu imati




i hiljadu lica









Znas da sam neko




ko ne odustaje lako




znas da caskom stvorim




i raj i pakao









Znas da se ne predajem




cak ni kada je sitnica




I znas se iz pepela svog dizem




velicanstveno ko Feniks ptica

Ti i ja smo stranci i nismo stranci




znam te, ne znam te




pricas mi, posmatram te




kao u nekoj bajci









Posmatram te kao neko cudo




slusam tvoje reci topim se




a pokusavam svim srcem




da se ne zaljubim ludo









Pustam te da umires za mnom




da padas na kolena, da se predas




a znam, samo ja to znam




da mozes jedino da me gledas...

Hej ti decko... okreni se...pogledaj me......osmehni se




Mislio si ...s njom cu lako...sada znas... da nije tako




Mislio si... ona pada...sada znas... da necu nikada




Ako sam ti otkrila.. neku misao.. to je samo.. da bi uzdisao




Ako te pustih.. u svoj san.. to ne znaci ..da si bogom dan




Trebas znati..ponekad se ..neka igra ..stvarno isplati




U kucu kada kucas je vrlo lako uci




jer tu se samo pita gazdarica prava




ali ja nisam obicna kuca




sada znas, ja sam TVRDJAVA









:sreca:

Nose me talasi...tamo gde si ti...tamo u snovima ...gde si jedini...




Krade me noc...i ovaj beli dan...ma kradu me svi...znaju da si san...




Ako nocas umrem...ti ces znati zasto...voleti me uvek...i kad nisi prast'o




A negde u kutku...moga malog srca...postojaces uvek...i kada ne kuca...




Takva sam kad volim... i svu sebe dajem...i telom i dusom...nikad se ne kajem...




Kad pahulja mala...padne ti na dlan...znaces samo jedno....ipak nije san

Odose laste negde juznije, toplije, nece da me povedu, bar ne ove jeseni. Kazu cekaj, moras biti strpljiva, na prolece ti donosimo svega. A ko da ceka do proleca...Zima savim sigurno dolazi, ja cu da se zgrcim u nekom kutku i da cekam...Cobance odavno vise nije cobace...zagubilo se negde u plavim daljinama...A kad se setim samo tih plavih daljina nekad, koje posmatrah kao dete svakog dana, pitah se uvek 'a sta li ima tamo, iza'? I povede me zivot tamo iza, u neke nove drugacije svetove...ali ja ne zaboravih prag. Sada s' ove strane ponovo, jace nego ikad ceznem, da dotaknem daljine plave, jer znam sta mi je tamo...tamo sam ostala ja... :peace:

Jesen je, meni mozda najinspirativnije godisnje doba. Sve se priprema za dolazak najtezeg perioda, najbolnijeg. Laste se uveliko spremaju na put, mozda krenem i ja sa njima. Samo one se mozda vrate, a ja? Ja sigurno necu nikada. Ono malo pokislo cobance, sto se otisnulo put belog sveta gleda, cuti... Seca se brda na planini, seca se svoje reke u dolini, seca se ne zaboravlja, pruza ruke... K'o da je oko postalo slepo, lice je postalo isuvise bledo, a rane...rane vise ne oseca. Gurali ga i tamo i amo, pa se trglo i bori se, neda na se... :nunu: . Zivot nije :party2: uci svaki dan i uvek nesto novo... i tako dok ne dodjes do :zid: .Kada dodjes na kraj reci 'lepo je bilo dok je trajalo' nasmej si i odplovi u daljine plave. :frendovi: :kiss: :frendovi: :peace: :peace: :peace:

Zalutala sam negde




po ovim svetovima praznim




izgubila ritam i kompas




bas kao po nekoj kazni









Zaboravila sam svoj lik




secam se nekad je osmehom blistao




oglednem se cujem krik




gde je sve lepo sa mene nestalo









Zaboravila sam da se smejem




nestalo mi i rumenilo s' obraza




mojom dusom mecava veje




mora da je ovo neka kazna









To je kazna sto sam otisla




pa sam zato sada svoja sena




otisla i htela da zaboravim




pa sam sada ja od svih ZABORAVLJENA :sad:

Toplo je prelepo avgustovsko vece

a mene nesto gusi ubija

negde u dubini kao zilet sece

kada znam kako sam voljena



Molim se al' ni Bog me nece

ni tvrda zemlja pod nogama

eto ni u ljubavi nemam srece

boli me kako sam voljena



Nema meni prave ljubavi

da ruke pruzi da me zagrli

i da mi na lice osmeh vrati

i da mi pomogne zivot da shvatim



Nema pa nema i sta cu ja sada

da trpim tugu sto me slama

da patim do smrti godinama

ili da ostanem sama



Toplo je predivno avgustovsko vece

ovakvo me samo na srecu podseca

ne dam vise suzi da tece

ni otrovnoj tugi da me ubija



I proci ce ovo leto

dolazi jesen i hladna zima

da li smem da verujem

da za mene jos nade ima



Naci ce se neko da me greje

i rane ce da se izlece

utonucu sretno u taj zagrljaj

topao ko ovo AVGUSTOVSKO VECE



Napisano pre mnogo, mnogo godina...

Za sve moje drugarice ovde koje tragaju za pravom ljubavi.

ZVEZDA









Bejah ja jednom zvezda




ona mala sto te pratila




al' izbaci me ti iz gnezda




i natera bol da shvatim









Izdao si me podlo i grubo




zlo i vesto kao djavo




i sta mi ostade drugo




o osvesti se luda glavo









Kao dobra nisam bila dobra




zgazio si me kao cigaretu




neka druga bice mozda bolja




ako takve ima na ovome svetu









Nema sada nigde Danice




a zora rujna osvanuce




ti do zore cekaj sunce




da ti pokaze put do kuce









Nema one vise da te prati




sto je bila tu kada treba




sada konacno ti shvati




i ne trazi pogledom preko neba









Nista na ovom svetu vise




mene nazad ne moze da vrati




napij se prosto i shvati




mene vise nikad neces imati