Bio jednom jedan moćan i mudar kralj po imenu Aleksandar. Vladao je velikim kraljevstvom, pobeđivao u bitkama i uživao u ogromnom bogatstvu. Ipak, njegovo srce nije nalazilo mir. Kada bi bio srećan, plašio se da će sreća nestati. Kada bi bio tužan, mislio je da tuga nikada neće proći.
Jednog dana, nakon velike pobede u ratu, dok je celo kraljevstvo slavilo, kralj je sedeo sam na svom tronu, zamišljen i nemiran. Pozvao je sve mudrace, zlatare i zanatlije i rekao:
„Napravite mi prsten — ali ne običan. Želim prsten sa natpisom koji će me, kada sam srećan, podsetiti da sve prolazi, a kada sam tužan, doneti utehu i nadu.“
Svi su bili zbunjeni. Mesecima su pokušavali da ispune kraljevu želju. Donosili su mu prstenje ukrašeno draguljima i mudrim izrekama, ali nijedan natpis nije zadovoljio kralja.
Na kraju, njegov najverniji ministar je krenuo na dugo putovanje, odlučan da pronađe odgovor. Prošao je mnoge gradove i sela, sve dok nije stigao u siromašni kraj prestonice, gde je u maloj, prašnjavoj radionici zatekao starog zlatara. Ispričao mu je kraljevu želju, ne očekujući mnogo.
Starac ga je pažljivo saslušao, zatim uzeo jednostavan srebrni prsten, bez dragog kamenja i ukrasa. Malim dletom ugravirao je tri jednostavne reči na unutrašnjost prstena i tiho rekao:
„Dajte ovo kralju. Ovo je ono što traži.“
Ministar se vratio na dvor i predao kralju prsten. Aleksandar ga je pogledao razočarano:
„Posle tolikog traganja, donosiš mi ovo? Običan prsten?“
„Pogledajte unutrašnjost, Vaše Veličanstvo,“ odgovorio je ministar.
Kralj je pažljivo pročitao male ugravirane reči: „I OVO ĆE PROĆI.“
U tom trenutku, njegovo lice se promenilo. Osetio je duboko razumevanje. Te jednostavne reči nosile su istinu veću od svake mudre knjige. Dok je uživao u slavi i sreći, one su ga podsetile da ništa nije večno. Kad bi došao trenutak tuge, znao je da će ga te iste reči utešiti i dati mu snagu da izdrži.
Kralj je poslao po starog zlatara da ga nagradi, ali starac je odbio zlato i darove, rekavši:
„Mudrost vredi više od svakog bogatstva, gospodaru.“
Od tada, kralj Aleksandar nikada nije skinuo taj jednostavni srebrni prsten. Nosio ga je kao podsetnik da i sreća i tuga, kao i sve u životu — prolaze.
