Nakon pandemije koronavirusa, postalo je jasno da globalne i lokalne krize nisu izuzeci već realnost sa kojom ćemo se povremeno suočavati. Najnovije preporuke Evropske unije sugerišu da bi svako domaćinstvo trebalo da ima spremne osnovne zalihe za prva 72 sata, kako bi moglo da funkcioniše bez spoljne pomoći u slučaju vanrednih situacija.
U Srbiji, krize različitog tipa nisu nepoznanica — od inflacije i ratova do pandemija i prirodnih nepogoda. U takvim uslovima, najvrednija “valuta” neretko postaju slanina, rakija i zdrav razum.
Evo šta vam je zaista potrebno da biste bezbedno i organizovano preživeli prva tri dana bilo kakve velike katastrofe, uključujući i mogućnost oružanog sukoba.
1. Voda je prioritet
Za tri dana, prosečnoj osobi je potrebno najmanje 6 do 9 litara vode. Ta količina pokriva osnovne potrebe za piće, pripremu hrane i minimalnu ličnu higijenu.
Ukoliko se odlučite da u zalihe uvrstite i alkoholna pića poput rakije, imajte na umu da to dolazi tek nakon obezbeđenja dovoljne količine vode.
2. Hrana koja se ne kvari
Važno je odabrati hranu koja može da stoji van frižidera i ne zahteva komplikovanu pripremu:
-
konzerve (tunjevina, pašteta, mesne prerađevine)
-
supe i nudle
-
energetske pločice, sušeno voće, orašasti plodovi
-
dvopek, keks, krekeri
Ne zaboravite osnovni kuhinjski pribor, otvarač za konzerve i višenamenski nož.
3. Lekovi i prva pomoć
U kriznim situacijama dostupnost lekova može biti ograničena. Spremite:
-
analgetike i antipiretike (protiv bolova i temperature)
-
lekove protiv alergija
-
probiotike i sredstva protiv dijareje
-
antibiotike ako su vam ranije propisani
-
lekove koje redovno koristite
-
osnovni pribor za prvu pomoć (gaza, flasteri, alkohol, hidrogen)
Ukoliko ste pod terapijom ili imate hronično oboljenje, konsultujte lekara o stvaranju minimalne zalihe lekova.
4. Higijena
Zanemarivanje higijene u kriznim situacijama brzo može dovesti do zdravstvenih problema. Neophodno je obezbediti:
-
sapun, vlažne maramice, antibakterijski gel
-
četkicu i pastu za zube
-
toalet papir, uloške i maramice
-
kesice za smeće i rukavice
-
pelene i opremu za bebe ako imate malu decu
I u kriznim vremenima važno je očuvati osećaj rutine i ličnog dostojanstva.
5. Svetlo, energija i informacije
Ako dođe do nestanka struje i interneta:
-
baterijska lampa sa rezervnim baterijama
-
prenosni punjači (power bank uređaji)
-
sveće i upaljač
-
baterijski radio kako biste ostali informisani
Mobilni telefoni bez interneta mogu služiti za osnovne pozive, ali bez izvora energije brzo postaju neupotrebljivi.
6. Gotovina umesto kartica
Bez električne energije ni POS terminali ni bankomati neće raditi. Pripremite manju količinu gotovine u dinarima (poželjno u apoenima od 200–500 RSD) kako biste mogli da kupite osnovne potrepštine.
Izbegavajte čuvanje velikih suma novca kod kuće. Fokusirajte se na praktične iznose dovoljni za hranu, lekove ili gorivo.
7. Dokumenta i rutina
Kopije ličnih dokumenata (lična karta, zdravstvena knjižica, karton sa terapijom) treba da budu uvek uz vas, zaštićene od vlage. Ako pušite, imajte zalihe cigareta – ne iz nužde, već da biste izbegli dodatni stres u vanrednim okolnostima.
I na kraju, zdrav razum i humor često su najjače sredstvo za preživljavanje.
Bez obzira na to da li se suočavamo sa prirodnim nepogodama, ekonomskom krizom, pandemijom ili oružanim sukobom, spremnost za prve 72 sata bez pomoći može značiti razliku između panike i kontrole.
Ne morate imati podrum prepun konzervi, ali osnovne zalihe koje uključuju vodu, hranu, lekove i sredstva za higijenu mogu obezbediti sigurnost za vas i vašu porodicu.
Planirajte racionalno, bez panike. Priprema ne znači strah, već odgovornost.
