Ulazim u porodilište i ugledam mladu ženu na stolu — jedva dvadeset godina, krhkog izgleda, sa upalim obrazima i tamnim podočnjacima. Tiha je, mirna, gotovo nečujna.
Babica mi prilazi:
“Doktorka, otvorena je šest centimetara. Termin joj je tek sledećeg meseca, a beba je vrlo mala.”
Prilazim i pitam je:
“Kako se zoveš?”
“Melisa”, odgovara tiho.
“Odakle si?”
“Odavde, udala sam se ovde.”
Pokušavam da je oraspoložim i pitam za obroke i zašto je mršava.
“Jedem, doktorka. Moj muž radi, ne pije, dobar je. Svaki dan imamo hleb, nešto skuvamo. Lijepo mi je.”
Ostajem bez reči. Ona veruje da je to dovoljno. Da je to — sreća.
Melisa je odrasla u hraniteljskoj porodici. Njena majka je preminula, a otac je stalno radio. Bila je vredna i snalazila se kako je znala. Kada joj je otac pronašao muža, započela je novi život.
“Dobar je”, kaže, i šuti.
Tokom porođaja, njene grimase zamenjuju reči. Babica donosi nalaze — teška anemija, ozbiljna malnutricija. Srce mi se steže. Ipak, Melisa nastavlja:
“Biće devojčica. Zvaću je Amina. Imam stvari za nju, sve oprano, pelene spremne.”
Kada beba dolazi na svet, sitna, ali zdrava, crne kose i glasnog plača, Melisa je obuzima radost:
“Dajte mi je, da je ljubim. Moje zlato. Moja Amina.”
Kasnije babica donosi staru spavaćicu, sapun i osnovna higijenska sredstva. Melisin osmijeh je skroman, ali iskren. Navikla je da sebi ostavlja malo.
Na izlazu sreće supruga — skromnog čoveka s radničkim rukama, iznošenom odećom, koji je doneo plazmu i sok.
“Dajte joj, treba da jede, da doji. Ja idem na posao…”
Sutradan u viziti, Melisa pokazuje stočić pun keksa, napolitanki i čokolade.
“Dale su mi… Nisam tražila. Rečene su da jedem. Da sam mršava…”
Prihvata podršku bez srama, bez tuge, jer zna da joj je potrebna. Na dan otpusta zahvaljuje se:
“Hvala vam na stvarima za bebu… Nisam očekivala.”
“Nema na čemu, Melisa. Uživaj u svakom trenutku.”
Na izlazu je čeka muž, ljubi je u kosu, drži ružu u ruci. Tiho, skromno, ali s ljubavlju.
Ova priča pokazuje koliko je malo potrebno za sreću — često mnogo manje nego što mislimo.
Napomena:
Priča je zasnovana na istinitom događaju iz svakodnevnog života zdravstvenih radnika. Svi lični podaci su izostavljeni radi zaštite privatnosti. Cilj je podizanje svesti o realnosti s kojom se mnogi suočavaju i važnosti ljudske empatije.
