Srbija uvodi nacionalni porez na ugljen-dioksid od januara – šta to znači za industriju i građane
Od januara 2026. godine, u Srbiji će biti uveden nacionalni porez na ugljen-dioksid (CO₂) od četiri evra po toni. Ova promena regulisaće dva nova zakona – Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Javna rasprava o ovim zakonima je nedavno završena, a nakon analize pristiglih predloga, očekuje se da ih usvoje narodni poslanici.
Ako se zakoni usvoje, obaveza plaćanja poreza biće na kompanijama koje proizvode struju, cement, gvožđe, čelik, aluminijum i veštačko đubrivo, kao i na uvoznicima „prljavih“ proizvoda. Cilj ovog nameta je smanjenje zagađenja, unapređenje energetske efikasnosti i obezbeđivanje fer tržišnih uslova za domaću industriju. Takođe, porez pomaže u smanjenju troškova koje bi kompanije morale da plate u okviru evropske CBAM takse, koja takođe stupa na snagu 1. januara 2026.
Kako će funkcionisati porez na CO₂?
Prema objašnjenju stručnjaka, porez će se obračunavati po godišnjoj emisiji ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte, a iznos je 4 evra po toni. Proizvođači električne energije mogu ostvariti poreski kredit od 20% sredstava uloženih u mere smanjenja emisija CO₂, pri čemu kredit ne može biti veći od 80% ukupne poreske obaveze. Takođe, svi obveznici poreza mogu koristiti podsticaje iz državnog budžeta.
Za uvoznike ugljenično intenzivnih proizvoda, porez je identičan, osim za električnu energiju, koja se uvozi u Srbiju.
Ciljevi uvođenja poreza
Prema Željku Markoviću iz Saveza energetičara, cilj poreza je podsticanje energetski intenzivnih proizvođača da smanje emisije i ulažu u obnovljive izvore energije. Srbija je potpisnik Pariskog sporazuma, a porez pomaže u smanjenju razlike u ceni ugljenika u odnosu na EU: dok je u EU cena CBAM takse oko 85 evra po toni, kod nas bi bila 4 evra, čime se ublažava finansijski teret za domaću industriju.
Stav industrije i praktična primena
Kompanije koje će plaćati porez aktivno su učestvovale u javnoj raspravi. Stanislava Simić, direktorka Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije, ističe da podržavaju nacionalni sistem oporezivanja emisija CO₂, ali naglašava važnost postepenog uvođenja i jasno definisanih pravila.
Cilj je da porez ne bude samo fiskalni namet, već mehanizam koji podstiče ulaganja u dekarbonizaciju i modernizaciju proizvodnje. Deo prikupljenih sredstava biće vraćen industriji kroz projekte smanjenja emisija, energetske efikasnosti i ulaganja u obnovljive izvore energije (OIE).
Zašto je porez važan za domaću industriju
Novi sistem štiti domaće proizvođače od nelojalne konkurencije i uvoza proizvoda sa visokim ugljeničnim otiskom. To je posebno značajno za građevinsku industriju, jer ranije domaći proizvođači nisu mogli da konkurišu proizvodima sa većim emisijama CO₂. Balansiranom primenom poreza na emisije i poreza na uvoz, Srbija može ostvariti klimatske ciljeve i sačuvati konkurentnost privrede.
Uvođenje nacionalnog poreza na CO₂ predstavlja značajan korak ka zelenu tranziciju, modernizaciji industrije i zaštiti domaćih proizvođača. Jasno definisana pravila, postepeno uvođenje i korišćenje sredstava za podsticaje ključni su za uspešnu primenu ovog sistema, a istovremeno omogućavaju Srbiji da se uskladi sa evropskim standardima i CBAM mehanizmom.
