Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Batut“, prosečan životni vek u Srbiji u 2024. godini iznosio je 76 godina, što predstavlja pad u odnosu na period od 2019. do 2022. godine, prenosi Prva TV.
Žene i dalje žive u proseku sedam godina duže od muškaraca, ali, paradoksalno, češće umiru od bolesti srca – organa koji, kako lekari ističu, „najčešće upozori tek kad je kasno“.
O ovoj temi govorio je dr Saša Hinić, interventni kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, u emisiji „150 minuta“ na televiziji Prva.
„Nisam siguran da su podaci u potpunosti tačni, ali trend zabrinjava“
Na samom početku razgovora, dr Hinić je istakao da treba oprezno tumačiti podatke o prosečnom životnom veku.
„Iz moje perspektive i posla kojim se bavim, nisam siguran da su ti podaci potpuno tačni. Ipak, Batut koristi deskriptivnu statistiku, i verujem da su obradu podataka uradili kvalitetno. Možda su podaci na osnovu kojih su radili analizu bili ograničeni, pa bi trebalo dublje zagrebati i videti šta stoji iza toga“, rekao je dr Hinić.
On smatra da eventualno skraćenje životnog veka može biti posledica posebnih okolnosti u prethodnim godinama, poput pandemije koronavirusa i vanrednih zdravstvenih situacija.
„Moguće je da je životni vek privremeno skraćen zbog dešavanja iz prethodnog perioda. Potrebna je dublja analiza podataka da bismo razumeli pravi uzrok“, dodao je kardiolog.
Srce i krvni sudovi – „rak rana“ našeg naroda
Dr Hinić naglašava da su kardiovaskularne bolesti i dalje najveći uzrok smrtnosti u Srbiji.
„Naša populacija najviše boluje od bolesti srca i krvnih sudova. To je naša ‘rak rana’, i to ne samo zbog genetike, već i zbog loših životnih navika i nedostatka primarne prevencije“, objašnjava.
Prema njegovim rečima, sekundarni i tercijarni nivoi zdravstvene zaštite u Srbiji su na visokom nivou – metode i tehnologije u lečenju su napredovale, ali se pacijenti i dalje kasno javljaju lekaru.
„Danas radimo procedure koje pre samo nekoliko godina nisu bile moguće, i time značajno utičemo na smanjenje smrtnosti. Međutim, glavni problem je što građani ne idu na preglede dok se ne pojave ozbiljni simptomi“, dodaje dr Hinić.
Kada je infarkt prvi simptom
Kardiolog upozorava da se u Srbiji veliki broj pacijenata prvi put susreće sa lekarom tek kada doživi akutni infarkt miokarda.
„Kod nas je, nažalost, prva manifestacija koronarne bolesti često – infarkt. To je već terminalna faza ateroskleroze. U zapadnoj Evropi, Japanu i SAD bolest se otkriva ranije, u hroničnoj formi, i tada se može držati pod kontrolom lekovima i promenom načina života“, kaže on.
Institut Dedinje, prema njegovim rečima, svakodnevno prima veliki broj pacijenata sa hitnim infarktima iz Beograda i šireg regiona — od Inđije, Šapca, Aranđelovca do Smederevske Palanke.
„Taj sistem hitnog prijema funkcioniše dobro i omogućava nam da spasimo živote pacijenata. Ali infarkt je urgentno stanje — krvni sud mora da se otvori u roku od nekoliko sati da bi se čovek spasao. Idealno bi bilo da do toga ni ne dođe, već da se rizici otkriju mnogo ranije“, naglašava on.
Prevencija kao ključ
Dr Hinić ističe da primarna prevencija u Srbiji gotovo da ne postoji, i da se upravo tu gubi najviše života.
„Treba raditi na edukaciji i svesti o zdravlju. Ljudi bi trebalo da odlaze na sistematske preglede i da sa lekarom definišu sopstvene faktore rizika – krvni pritisak, šećer, masnoće, telesnu težinu, pušenje. To su jednostavne stvari koje čine razliku između zdravog života i infarkta“, kaže kardiolog.
Zašto žene žive duže?
Na pitanje zašto žene u proseku žive duže od muškaraca, ali češće umiru od bolesti srca, dr Hinić daje dva objašnjenja – biološko i društveno.
„Žene u mlađim godinama ređe obolevaju od muškaraca, ali se ta razlika gubi sa starenjem. Njihovi simptomi su često netipični, pa bolest uznapreduje pre nego što se postavi dijagnoza“, objašnjava on.
Uz osmeh dodaje:
„Možda žene žive duže zato što imaju dobre muževe. Ali ozbiljno – žene su odgovornije prema svom zdravlju. Kod muškaraca još uvek vlada stav: ‘Neće to mene zadesiti.’ Nažalost, zbog tog stava često se gubi dragoceno vreme.“
Zaključak lekara
Srce, kako kaže dr Hinić, ostaje organ koji najkasnije “pošalje” upozorenje, a kada to učini — često je već kasno.
„Zato moramo da se osvestimo i da shvatimo da preventivni pregled nije gubljenje vremena, već ulaganje u život“, zaključuje on.
