U drugoj polovini 19. veka, Kanada je bila prostrana, uglavnom neistražena zemlja, prepuna šuma i neobrađenih područja. Jedan od najprofitabilnijih poslova tog doba bila je seča drveća, jer je drvna građa donosila veliku zaradu, a drvoseče su često mogle da prisvoje i prodaju zemljište koje bi iskrčile.
Da bi uspeli u tome, bilo je potrebno okupiti grupu snažnih radnika, otići duboko u šumu i povesti osobu koja će kuvati i brinuti o domaćinstvu.
Godine 1882, dvanaest drvoseča iz Kanade formiralo je ekipu spremnu za višegodišnji rad u divljini. Za posao kuvarice i pomoćnice pristala je mlada devojka Ana Kejt Blok, tada stara 22 godine, koja je potpisala trogodišnji ugovor i zajedno s njima krenula u šumu.
Težak početak u divljini
Njihova avantura nije počela po planu. Lokacija na koju su prvobitno krenuli već je bila zauzeta, pa su morali da se presele. Jesen je došla ranije nego što su očekivali, a umesto drvenih koliba uspeli su da naprave samo zemunice za privremeni smeštaj.
Ubrzo su otkrili da se nalaze na granici indijanskog teritorija, što je dodatno pogoršalo situaciju. Jedan od najiskusnijih drvoseča povredio je nogu, a nekoliko članova ekipe napustilo je grupu i nikada se nije vratilo. U međuvremenu je njihov magacin sa zalihama opljačkan, a preostali muškarci odlučili su da se vrate u civilizaciju.
Verujući da bi Ana bila teret u napornom povratku kroz snežne mećave, ostavili su je u šumi, dajući joj nekoliko pušaka i zalihe hrane.
Neverovatno preživljavanje
Tri godine kasnije, jedan od bivših drvoseča, pod dejstvom alkohola, ispričao je priču o napuštenoj devojci u šumi. Kada je vest stigla do lokalnih vlasti, organizovana je potraga.
Svi su bili uvereni da je Ana izgubila život, ali na veliko iznenađenje – pronašli su je živu i zdravu.
Tokom godina provedenih u divljini, Ana se pokazala kao izuzetno hrabra i snalažljiva. Trgovala je s obližnjim Indijancima, razmenjujući preostale alate za hranu. Naučila je da lovi, suši meso i ribe, sakuplja bobice i bilje, i priprema zalihe za zimu.
Indijanci su, videvši da je sama i da ne predstavlja pretnju, počeli da joj pomažu. Naučili su je kako da preživi u teškim uslovima, da koristi mast jelena karibua i da priprema odeću i krzno za trgovinu.
Tokom tri godine Ana je uspela da iskrči zemlju, zasadi povrće i sagradi malu stanicu koja je kasnije postala trgovačko mesto.
Od preživljavanja do uspeha
Kada su je pronašli, Ana više nije bila devojka iz grada – već snažna žena koja je savladala kanadsku divljinu. Imala je zemlju od oko sedam hektara i skladište puno krzna irvasa i lisica koje je sama obradila.
Nakon toga, prodala je robu, ali je odbila da se vrati u grad. Ubrzo je u tom kraju izbila zlatna groznica, a Ana je iskoristila priliku da pokrene trgovačku stanicu zajedno sa suprugom, sa kojim se kasnije udružila i osnovala porodicu.
Njeno ime ostalo je zabeleženo na mapi – „Anina trgovačka stanica“ (Anna’s Trading Post) i danas se spominje kao simbol snage, nezavisnosti i istrajnosti žene koja je preživela ono što mnogi ne bi ni pokušali.
