Godine 1899. u Njujorku, tokom jednog razgovora koji će kasnije postati deo naučne legende, Nikola Tesla je izgovorio rečenicu koja i danas izaziva divljenje i polemike: „Smrt ne postoji.“ Za njega, to nije bila filozofska tvrdnja, već naučna pretpostavka zasnovana na zakonima fizike – da energija nikada ne nestaje, već menja oblik.
„Svaka osoba nastavlja da postoji. Nema smrti, postoji samo transformacija energije iz jednog oblika u drugi“, govorio je Tesla.
Prema prvom zakonu termodinamike, energija se ne može uništiti, već samo prelazi iz jednog stanja u drugo. Tesla je smatrao da to važi i za svest – da je ona oblik energije koji se, nakon smrti tela, jednostavno vraća svom izvornom obliku.
Um koji je video svet kroz energiju i vibracije
Rođen 1856. godine u Smiljanu, Tesla je od detinjstva pokazivao izuzetnu osetljivost i neobičan način opažanja sveta. Često je govorio o „vizijama“ i svetlosnim bljeskovima koji su mu pomogli da u mislima konstruiše izume pre nego što bi ih preneo na papir.
Njegova izjava: „Ako želite da razumete univerzum, razmišljajte u terminima energije, frekvencije i vibracije“ danas se često citira kao suština njegove filozofije nauke. Tesla je verovao da je sve u prirodi međusobno povezano kroz vibracije i energetske talase, od atoma do galaksija.
Izumi koji su oblikovali budućnost
Tesla je bio pionir brojnih pronalazaka koji su promenili svet:
-
sistem naizmenične struje, osnova savremenog snabdevanja električnom energijom,
-
radio-komunikacija, čiji je značaj priznat posthumno,
-
bežični prenos energije, koji je demonstrirao još 1891. godine,
-
daljinsko upravljanje, prvi put prikazano njegovim radio-kontrolisanim čamcem,
-
i ideja o globalnoj bežičnoj mreži, sposobnoj da prenosi energiju i informacije širom planete.
Za razliku od mnogih naučnika svog vremena, Tesla nije tragao za moći ili bogatstvom – želeo je da tehnologija donese slobodu čovečanstvu.
Svest, energija i granice nauke
Tesla je često govorio o univerzumu kao o beskonačnom izvoru energije i informacija. Verovao je da je ljudski mozak samo prijemnik frekvencija iz tog polja i da su misli i ideje oblik energije koji ne nestaje. Njegovo viđenje smrti bilo je drugačije – smatrao je da se svest transformiše i vraća svom izvoru, slično kao što se energija vraća u prirodu.
U jednom pismu opisao je i događaj koji je doživeo 1892. godine, kada je, kako je tvrdio, u trenutku osetio smrt svoje majke. Kasnije je taj doživljaj opisao kao „energetski signal“ – još jedan dokaz, po njemu, da je svest povezana sa univerzalnim poljem.
Nasleđe i moderno tumačenje Teslinih ideja
Nakon Tesline smrti 1943. godine, američke vlasti su zaplenile deo njegovih beležaka radi analize. Godinama kasnije, deo tih dokumenata objavljen je i izazvao interesovanje istraživača. Iako se često pominju „tajne arhive“, većina naučnika danas smatra da su Tesline ideje bile više vizionarske nego skrivene – spoj nauke, intuicije i duhovnog pogleda na svet.
Savremena nauka, međutim, počinje da potvrđuje pojedine Tesline intuicije:
-
ljudsko telo zaista emituje biofotone, slabu svetlost ćelija,
-
elektromagnetno polje mozga može da se meri i van glave,
-
Šumanova rezonanca planete poklapa se sa moždanim talasima u stanju mirovanja,
-
a kvantna isprepletenost pokazuje da su čestice povezane i na velikim udaljenostima.
Teslina poruka svetu
U svojim poslednjim zapisima Tesla je zapisao:
„Sve što sam želeo jeste da ljudima pružim slobodu. Slobodu od potrebe za energijom. Slobodu od straha od smrti.“
Njegove reči i danas inspirišu mnoge naučnike, filozofe i istraživače da razmišljaju o granicama ljudskog znanja i povezanosti svega što postoji. Možda je Tesla, više od svih svojih izuma, svetu ostavio ideju – da je energija, život i svest deo iste beskonačne vibracije.
