Svi su mislili da je Margareta Foster samo još jedna stara udovica – tiha, povučena i pomalo zaboravna. Ali ispod te mirne spoljašnjosti krila se priča koja će promeniti sve.
Margareta i njen muž Ričard godinama su vodili malu gvožđaru u svom kraju. Nisu mogli da imaju decu, ali kada su već bili u poznim pedesetim, odlučili su da usvoje. Tada je u njihov život ušao šestogodišnji dječak po imenu Majkl – uplašen, zatvoren i ogorčen nakon godina provedenih po hraniteljskim porodicama.
“Njega ne treba popravljati,” rekla je Margareta tada socijalnoj radnici. “Njega samo treba voleti.”
Pod njihovim krovom, Majkl je napokon pronašao dom. Nisu imali luksuz, ali su imali toplinu. Margareta ga je bodrila da uči, a Ričard ga je učio kako da popravlja stvari i zarađuje pošteno.
Ali godine su prolazile, i kako je Majkl stasavao, tako je postajao sve hladniji. Počeo je da prezire skroman život koji su vodili. Kada je Ričard iznenada umro, Majkl je već bio pun gorčine. Nije zaplakao. Samo se odselio i nikada se nije osvrnuo.
Godinama kasnije, javljao se samo kada mu je bio potreban novac. Margareta nikada nije odbila – majčinska ljubav ne zna za granice. Ali kada je napunila osamdeset, pozvao ju je sa “brižnom” ponudom: da proda kuću i preseli se kod njega.
Ona je pristala – ali s planom. Kuću je prodala, ali novac nije dala Majklu. On nije znao da Margareta poseduje mnogo više od te stare kuće. Pre mnogo godina, ona i Ričard su investirali u zemljište koje je sada vređelo milione. Margareta je bila tiha milionerka.
Nakon što se preselila kod sina, maske su brzo pale. Majklova briga pretvorila se u netrpeljivost, pa u bes. Jedne večeri, izbacio ju je na ulicu, vičući da mu je “teret”.
Margareta je tada prvi put zaista vidjela ko je njen sin. I dok je kiša padala, nije osetila tugu – već olakšanje.
Sutradan je otišla kod svog advokata i osnovala fondaciju “Suncokret” – namenjenu samohranim majkama i napuštenoj deci. I dok je Majkl tonuo u dugove, Margareta je pomagala stotinama porodica, uvek ostavljajući za sobom jedan suncokret – svoj tihi potpis.
Godine su prolazile, a priče o “Dami sa Suncokretima” postale su legenda Denvera. Kada je umrla u 86. godini, na njenoj sahrani nije bilo praznog mesta. Ljudi kojima je promenila život došli su da joj se zahvale.
Majkl nije bio pozvan. Sedeo je u kolima, posmatrajući masu i shvatio – nije izgubio novac. Izgubio je jedinu osobu koja ga je istinski volela.
