U vremenu kada su razlike bile važnije od sličnosti, a očekivanja društva teža od ličnih osećanja, dogodila se jedna tiha i iskrena ljubav. Gordana i Ivan, dvoje mladih iz različitih nacionalnih sredina – ona Srpkinja, on Hrvat – voleli su se u vremenu kada su takve veze bile neprihvatljive i neshvaćene. Iako danas te oznake predstavljaju samo poreklo, tada su predstavljale prepreke koje nije bilo lako prevazići.
Njihova ljubavna priča iz 1984. nije ni bajka ni tragedija, već svedočanstvo o ljubavi koja je postojala i trajala, uprkos tome što nije imala priliku da se ostvari do kraja.
Gordana i Ivan su se upoznali u srednjoj školi u malom mestu bivše Jugoslavije. Njihova bliskost je rasla, ali su bili svesni pritiska sredine i nisu se usuđivali da otvoreno maštaju o zajedničkoj budućnosti. Nacionalne razlike, tada posebno naglašene, činile su njihovu vezu neprihvatljivom za okolinu. Susretali su se s osudama, pogledima i komentarima koji su ih naterali da svoju ljubav drže skrivenom, zbog čega su na kraju krenuli različitim putem.
Godine su prolazile, Gordana je osnovala porodicu, a Ivan se nikada nije oženio. Iako nisu održavali kontakt, osećanja nisu izbledela – ljubav koju su tada gajili ostala je duboko u njima.
Sve se promenilo na proslavi 40 godina mature, gde su se iznenada ponovo sreli. Ivan joj je tada uručio pismo u kojem je iskreno priznao da ju je voleo sve te godine, da nijedna druga žena nije mogla da zauzme njeno mesto u njegovom srcu. Prisjetio se njihovih zajedničkih trenutaka, mirisa parfema i pogleda koji ga je ostavljao bez daha.
„Voleo sam te tada, volim te i sada. Nisam ti to rekao ranije, ali želim da znaš da nikada nisi izašla iz mog srca“, pisalo je u pismu koje je Gordana pročitala sa suzama.
Nisu pokušali da obnove vezu niti su pravili nerealne planove – samo su priznali da je njihova ljubav bila stvarna i važna.
Priča Gordane i Ivana nema bajkovit kraj. Nisu pobegli zajedno ni krenuli ispočetka, ali ono što su delili ostalo je zauvek u njihovim srcima. Ova ljubavna priča podseća da istinska osećanja ne poznaju granice, nacionalnost, veru ni vreme, te da neke emocije opstaju i kada život krene drugim putem.
Pouke koje možemo izvući iz ove priče:
-
Ljubav ne bira, ali društvo često nameće prepreke.
-
Neizgovorene reči znaju najviše da bole, ali i da izleče kad se konačno izgovore.
-
Prošlost ne mora da bude bolna, već podsetnik na ono što smo istinski osećali.
-
Neki odnosi nisu tu da traju zauvek, već da nas oblikuju i podsete na naše istinsko ja.
Zaključak je da Gordana i Ivan, iako nisu živeli zajedno, ostaju jedno drugom zauvek u sećanju – primer da prava, iskrena ljubav može da traje i u tišini i daleko od bajkovitih završetaka.
