Davala sam odjeću za djevojčicu uzrasta 2–3 godine. Jednog dana javila mi se žena s molbom – rekla je da je u jako teškoj situaciji, da njena kćerka nema šta da obuče, i pitala me mogu li joj poslati stvari poštom, o svom trošku. Isprva sam bila sumnjičava, ali onda sam pomislila: „Ko zna kakvu borbu vodi?“ i odlučila sam pomoći.
Spakovala sam sve i poslala joj, bez očekivanja bilo kakve zahvalnosti.
Godinu dana kasnije, na moju adresu stigao je paket. U njemu su bili orašasti plodovi, suho voće, domaća marmelada i druge delicije. Poslala ih je ta ista žena. U poruci je napisala da su se životne okolnosti promijenile – njen muž je pronašao stabilan posao, i oni sada žive mnogo bolje. Odlučila je da svima koji su im pomogli u najtežim trenucima uzvrati pažnjom.
Taj mali znak zahvalnosti me duboko dirnuo. Pokazao mi je da dobrota, i kada se čini neprimijećenom, ostavlja trag.
