Bila je hladna večer kada se trudna žena pojavila ispred porodiljske sobe. Nitko nije znao ko je niti odakle dolazi. Bila je blijeda, sa očima punim bola i tihe molbe za pomoć.
Sjela je na klupu u hodniku, držeći se za stomak, gotovo nepomična. Nije imala ličnih dokumenata, niti stvari – čak ni ime za registraciju.
Osoblje je šaptalo među sobom: „Šta da radimo s njom? Kuda da je pošaljemo?“ Glavna babica samo je odmahnula rukom, kao da nema vremena baviti se tim problemom.
U tom trenutku, u hodnik je ušao doktor Majkl Tompson. Zastao je i pogledao ženu. Njen pogled bio je težak i prazan, kao da ne vidi pacijenticu, nego duh iz prošlosti.
— Ko je ova žena? — tiho je upitala babica, ali nitko nije odgovorio.
Doktor je prišao, kleknuo pred njom i pogledao je pravo u oči. Njegovo lice se promijenilo – prvo iznenađenje, a potom… prepoznavanje.
— Odmah joj obezbijedite sobu, — rekao je strogo, ne gledajući nas.
Primijetila sam kako mu pogled pada na izlizanu srebrnu ogrlicu oko njenog vrata. Zatim je promrmljao:
— Bože… da li je moguće… da je ona?
Doktor je ustao i tiho je odveo u praznu sobu. Vrata su se zatvorila iza njih.
Obično hladan i smiren, sada je pokazivao odlučnost i zabrinutost u očima. Nakon nekoliko minuta donio sam infuziju. Žena je sjela na krevet, a doktor je šaptom razgovarao s njom. Mogao sam čuti tek nekoliko riječi:
— Dakle… nisam stigao… oprosti…
Ona je sklonila pogled, čvrsto stišćući ogrlicu u ruci. Napetost u sobi bila je gotovo opipljiva. Iako je šutjela, njen pogled bio je poznat… ali nisam mogao shvatiti zašto.
— Dobro znate da će sada sve biti drugačije, — rekao je doktor tiho, a u njegovom tonu bilo je više lične boli nego medicinske ozbiljnosti.
Ona je klimnula glavom, ne podižući oči.
— Doktore, oprostite, — upitao sam, — ko je ona?
Pogledao me je, vagajući riječi, pa duboko uzdahnuo:
— Ona je moja sestra.
Skoro sam ispustio infuziju.
— Ali… rekao si da nemaš nikoga…
— Morao sam to reći. Izgubili smo kontakt prije više od deset godina. Nestala je…
Nisam postavljao više pitanja, ali kada sam izlazio iz sobe, shvatio sam da je njena priča mnogo složenija nego običan povratak izgubljenog člana porodice.
