Jutra su obično slična — žurba, posao, rutina. Ali tog dana sve se promenilo. Dok sam vozila prema poslu, primetila sam nešto neobično pored puta. Na pustom delu autoputa, uz ogradu, stajao je pas. Bio je vezan, a oko vrata mu je visio koverat.
Instinktivno sam usporila i stala sa strane. Srce mi je ubrzano kucalo, jer nisam znala da li je pas uplašen ili povređen. Ipak, odlučila sam da mu priđem. Kako sam se približavala, pas je, iznenađujuće mirno, spustio glavu — kao da je znao da mu želim pomoći.
Polako sam skinula koverat sa njegovog vrata. Bio je težak. Kada sam ga otvorila, u njemu sam pronašla svežanj novčanica i mali papirić na kojem je pisalo: „Sledite uputstva.”
Nisam znala šta da mislim. U tom trenutku sam odlučila da pozovem policiju i prijavim šta se dogodilo.
Kada su stigli, ubrzo se otkrila istina: pas je, nažalost, bio korišćen kao „kurir“ u jednoj nezakonitoj mreži — preko njega su se prenosili paketi sa novcem između učesnika u sumnjivim transakcijama.
Policija je ubrzo razotkrila celu operaciju i uhapsila odgovorne. Pas je odveden u siguran azil, gde se sada o njemu brinu i gde će uskoro, nadamo se, pronaći novu porodicu.
Za mene je taj dan bio važna lekcija: ponekad nas upravo neobični trenuci podsete koliko je važno reagovati saosećajno i hrabro.
Jedna jednostavna odluka — da pomognem — promenila je sudbinu jednog nevina bića.
