Raisa je sedela na ivici kreveta, gledajući u otvoreni kofer i prisećala se kako je sve počelo pre dve godine. Tada ju je njen muž Arkadij ubeđivao da će zajednički život sa njegovom majkom Galinom Petrovnom trajati samo kratko — dok se ona ne oporavi od operacije kolena. „Samo nekoliko meseci“, govorio joj je, molećim pogledom. „Mama je usamljena i boji se da ostane sama. Bićemo samo malo kod nje, pa ćemo videti šta dalje.“
Iako je imala sumnje, Raisa je pristala jer je želela da podrži supruga. Nije ni slutila koliko će ta odluka promeniti njen život. Dani su brzo prerasli u mesece, a mesece u pune dve godine borbe sa svakodnevnim poniženjima i zajedljivim komentarima Galine Petrovne. Njena svekrva jasno je pokazivala da je gazdarica i da Raisa u toj kući nikada neće imati pravo mesto.
Svaki njen pokušaj da se uklopi nailazio je na kritike — bilo da je u pitanju kuvanje, raspored stvari ili ponašanje u društvu. Arkadij je ćutao ili branio majku, odbijajući da iznajme svoj stan ili nađu rešenje koje bi Raisi donelo mir. Hrana koju je Galina pripremala uvek je zadovoljavala samo ukuse njenog sina, dok je Raisin glas bivao sve tiši.
Dve godine su prošle u ovom tiho trpljenju, dok je Raisa osećala da gubi sebe. Njena molba za promenu situacije uvek bi naišla na zid odbijanja.
Sve se promenilo na njen 30. rođendan. Arkadij je obećao da će proslaviti sa njenim roditeljima, ali je toga jutra majka njegovog supruga izigrala bolest, ostavivši je samu da ode kod svojih roditelja.
U toplini doma svoje porodice, Raisa je dobila podršku i poklon koji je značio novi početak — deset miliona rubalja za kupovinu sopstvenog stana ili kuće. Ovaj gest roditelja predstavljao je simbol slobode i izlaza iz toksične atmosfere.
Vraćajući se kući, Raisa je saopštila da je pronašla kuću i da želi da je kupi za sebe. Iako je svekrva pokušala da je ubedi da kuća treba da bude zajednička, Raisa je odlučno odbila i istakla da je novac poklon od njenih roditelja i da ta kuća pripada samo njoj.
Došlo je do sukoba, ali Raisa je konačno pokazala snagu. Arkadij joj je rekao da se spakuje i ode, a ona je mirno prihvatila tu odluku, shvatajući da joj je sloboda važnija od svega.
Sudski proces razdvajanja trajao je tri meseca, ali pravda je bila na njenoj strani. Kuća je ostala njena, a raskid braka bio je konačan.
Galina je pretila da će ostati sama, ali Raisa je znala da sama ne znači nesrećna — već slobodna.
Na dan useljenja, miris njene prve večere ispunio je novi dom, a tišina koja je vladala nije bolela. Bila je to tišina slobode, samostalnosti i pronalaženja sopstvenog mesta.
