Dugo vremena broj od 10.000 koraka dnevno smatran je standardom za očuvanje zdravlja. Ipak, novija istraživanja pokazuju da ova brojka nije nužno idealna za sve, posebno za osobe koje su prešle 50. godinu života. U tom životnom periodu, telo prolazi kroz promene: metabolizam se usporava, mišići i zglobovi postaju osetljiviji, a oporavak traje duže.
Umesto kvantiteta – kvalitet kretanja
Za osobe starije od 50 godina, cilj ne mora biti ispunjavanje fiksnog broja koraka. Umesto toga, preporučuje se redovno, umjereno hodanje koje podstiče rad srca, održava pokretljivost i doprinosi opštem blagostanju. Istraživanja pokazuju da već 4.000 do 7.000 koraka dnevno može imati značajan uticaj na zdravlje u ovoj starosnoj dobi.
Prednosti umjerene fizičke aktivnosti nakon pedesete
-
Smanjuje rizik od hroničnih bolesti (dijabetes, hipertenzija, osteoporoza)
-
Poboljšava cirkulaciju i rad srca
-
Održava pokretljivost zglobova i snagu mišića
-
Pomaže u kontroli telesne mase
-
Poboljšava mentalno zdravlje i kvalitet sna
Umeren hod u trajanju od 30 do 45 minuta dnevno dovoljan je da se ostvare pomenuti benefiti, bez prekomernog opterećenja organizma.
Zašto 10.000 koraka nije univerzalna preporuka
Kod osoba preko 50 godina, prekomerno hodanje bez prethodne pripreme može izazvati kontraefekte: bolove u zglobovima, hroničan umor, pa čak i povećan rizik od povreda. Telo se sporije oporavlja, a srčani sistem zahteva pažljiviji pristup. Zbog toga stručnjaci sve više naglašavaju potrebu za individualnim pristupom, u skladu sa zdravstvenim stanjem.
Kombinujte hodanje sa drugim oblicima kretanja
Za optimalne rezultate, preporučuje se kombinacija hodanja sa:
-
Laganim vežbama snage
-
Istezanjem i vežbama balansa
-
Plivanjem, vožnjom bicikla ili laganim penjanjem uz stepenice
Ove aktivnosti dodatno čuvaju mišićnu masu i pomažu u prevenciji padova, koji postaju češći u starijem uzrastu.
Važnost pravilne tehnike i doslednosti
Kvalitet hodanja važniji je od same brojke. Pravilno držanje tela, stabilan ritam disanja i udoban tempo ključni su za efikasnost aktivnosti. Nema potrebe za forsiranjem ciljeva. Doslednost je mnogo važnija od intenziteta.
Ne zanemarujte mentalno zdravlje
Osim fizičkih koristi, redovno hodanje smanjuje stres, poboljšava raspoloženje i podstiče kvalitetan san. Hodanje u prirodi ili u društvu dodatno doprinosi osjećaju zadovoljstva i smanjuje osećaj usamljenosti, što je čest izazov u poznijim godinama.
Pratite napredak, ali bez pritiska
Korišćenje pedometra ili mobilnih aplikacija može pomoći u praćenju navika, ali broj koraka ne bi trebalo da postane izvor stresa. Slušanje signala koje šalje telo važnije je od ispunjavanja bilo koje dnevne cifre.
Konsultujte lekara u slučaju postojećih zdravstvenih problema
Osobe koje imaju kardiovaskularne smetnje, bolove u zglobovima ili hronične bolesti trebalo bi da se posavetuju sa lekarom pre nego što uvedu novu rutinu fizičke aktivnosti. Stručni savet može pomoći u prilagođavanju tempa i vrste kretanja.
Nakon 50. godine, optimalna fizička aktivnost ne zavisi isključivo od broja koraka. Umerenost, pravilna tehnika, redovno kretanje i slušanje sopstvenog tela mnogo su važniji od postizanja univerzalnog cilja od 10.000 koraka. Cilj nije iscrpljivanje, već očuvanje zdravlja i kvaliteta života kroz prilagođenu, sigurnu i doslednu fizičku aktivnost.
