Na dan mog venčanja, dok su svi uživali u sreći i ljubavi, desilo se nešto što je promenilo celu atmosferu. Moj biološki otac je ustao i sa ponosom izjavio: „Čast mi je što sam platio ovaj predivan dan.“ U tom trenutku, moj svet se okrenuo naglavačke.
Iako su svi verovali da je moj otac Rik platio venčanje, prava istina je bila potpuno drugačija. Moj očuh Tom, čovek koji me je odgajao i bio uz mene u svakom važnom trenutku, zapravo je snosio sve troškove. Bio je taj koji je platio salu, ketering, muziku, cveće, pa čak i deo moje haljine, sve to iz ljubavi i bez reči zahvale.
Moji roditelji su se razveli kad sam imala šest godina, a moj otac Rik je bio prisutan samo povremeno – dolazio bi nekada, slao male novčane poklone i davao prazna obećanja. Nasuprot njemu, Tom je bio tu za mene svaki dan, na školskim priredbama, roditeljskim sastancima i svim važnim životnim trenucima.
Kada sam se verila, Tom mi je obećao da će platiti venčanje kako bi moj dan bio savršen. Moj otac se uključio sa malim donacijama i komentarima, ali prava podrška i ljubav došla je od Toma, koji je čak uzeo kredit da sve to omogući.
Kada je Rik ustao i preuzeo zasluge za venčanje, sala je utihnula. Moj očuh je ostao smiren, ali u njegovim očima se video bol. Tada sam odlučila da istina izađe na videlo.
„Hvala ti što si došao, tata,“ rekla sam glasno, „ali ovo venčanje nije tvoje delo. Ovo je Tom, čovek koji je bio uz mene kad je bilo najvažnije i koji je finansirao svaki detalj ovog dana. On je moj pravi otac i zaslužuje zahvalnost cele sale.“
Gosti su počeli da aplaudiraju, a Rik je ostao bez reči. Taj trenutak označio je kraj jedne faze u mom životu i početak nove, sa čovekom koji me nikada nije izneverio.
