Sergej je oduvek voleo poslednji dan u godini. Za njega je 31. decembar bio poseban dan kada se sprema kuća, kuvaju ukusna jela i kuća miriše na svežu salatu i pečeno meso – znak da je pred njima vesela noć. Tog jutra ustao je ranije nego obično, pun energije i odlučnosti da završi sve obaveze na vreme. Usisavao je hodnik, brišući prašinu i proveravajući mentalno svoj spisak zadataka.
Njegova druga supruga, Nataša, nekoliko godina mlađa, bila je zauzeta u kuhinji, pripremajući sastojke za slavlje koje su planirali sa prijateljima. Sve je moralo biti savršeno. U trenutku dok je mislio da je sve pod kontrolom, zazvonilo je zvono na vratima.
— Čekamo li nekoga? — upitao je Sergej, obraćajući se Nataši.
— Ne, još je rano — odgovorila je ona bez podizanja pogleda.
Sergej je pogledao kroz špijunku, ali nije video nikoga. Međutim, zvono se ponovo oglasilo. Otišao je da otvori vrata i ugledao je Marijanu, svoju šestogodišnju ćerku iz prvog braka.
— Hej, mala, šta radiš ovde? — iznenađeno je upitao.
— Zdravo, tata! Mama je rekla da slavim Novu godinu s tobom! — odgovorila je devojčica.
Sergej je bio zatečen. Njegova bivša žena, Alina, nikada ranije nije postupila na ovaj način. Iako su razvedeni već dve godine, imali su jasan dogovor da ćerka većinu vremena provodi s njom, a on je viđa vikendom i redovno plaća alimentaciju. Nije bilo mesta iznenađenjima.
— Zašto me nije obavestila? — upitao se glasno.
— Ne znam… Ostavila me i otišla — kratko je odgovorila Marijana.
Sergej je pokušao da kontaktira Alinu, ali nije se javljala. Poslao joj je poruku u kojoj je izražavao zabrinutost i ljutnju, a nakon nekoliko minuta stigla je kratka poruka: „Vreme je da se setiš da imaš ćerku. Bolesna sam, pa Marijana slavi Novu godinu kod tebe. To nije tema za raspravu. Žao mi je što ti nisam rekla unapred.“
Iako je u Sergeju rasla frustracija, istovremeno je osećao i grižu savesti. Pogledao je prema Marijani, koja je stajala zbunjena, držeći u rukama kapu.
— Tata, da li te uznemiravam? — tiho je upitala.
— Ne, dušo, samo nisam očekivao — umirio ju je on. — Da li je mama stvarno bolesna?
— Ima temperaturu tri dana. Htela je da imam normalnu Novu godinu — odgovorila je.
U međuvremenu, Nataša je pomagala Marijani da skine jaknu, ali je bila vidno nezadovoljna što će ćerka iz prvog braka provesti večeru s njima.
— Hoće li ostati? — hladno je pitala.
— Naravno — rekao je Sergej odlučno. — Gde bih je odveo? Moja majka je kod sestre, tvoja živi daleko, a Alina je bolesna. To je moja ćerka.
Nataša je izrazila nezadovoljstvo zbog prisustva Marijane na slavlju i brinula se šta će reći prijateljima.
— Reći ćeš istinu — odgovorio joj je Sergej. — Da sam razveden i da imam dete. Oni to već znaju.
Nataša je prevrnula očima, ali Sergej je video koliko je ljuta.
Dok je Marijana gledala crtani film, ubrzo joj je dosadilo i prišla je ocu.
— Mogu li da ti pomognem? — pitala je iskreno.
— Dobro, hajde da vidimo — nasmejao se Sergej i dao joj tablet za zabavu. Zaboravio je da uključi dečji mod, što je brzo primetila Nataša.
— Ko ti je dao da koristiš to? — grubo je uzela tablet iz ruku devojčice.
— Tata! — zaplakala je Marijana.
— Ne laži! — viknula je Nataša.
Napetost je rasla, ali Sergej je stao u odbranu ćerke, podešavajući tablet da bude bezbedan za nju.
Kasnije, dok su postavljali sto, Marijana je nespretno saplela mačku i razbila tanjire.
Nataša je viknula na nju:
— Trapava! Zato te je majka i poslala ovde!
Sergej je izgubio strpljenje:
— Dosta! To su samo tanjiri, nemoj tako da pričaš s mojom ćerkom!
Nataša je odbrusila da neko treba da počisti nered, dok je njihova rasprava kulminirala dolaskom njene prijateljice Ženje. Umesto da smiri situaciju, Ženja je dodala ulje na vatru, što je rezultiralo odlukom Nataše da prekine slavlje i ode zajedno sa prijateljicom, noseći svu hranu koju su spremili.
Kuća je odjednom postala tiha. Sergej je sedeo sam, pokušavajući da razume kako je jedan neočekivani trenutak sve promenio. Marijana ga je nežno povukla za rukav.
— Tata, hoćemo li sada slaviti sami? — upitala je.
U tom trenutku Sergej je shvatio da možda nije gubitak, već dar.
— Da, dušo. Biće to naša Nova godina — nasmejao se.
Iako je frižider bio skoro prazan, imali su jaja, sir, povrće i nekoliko tegli džema. Dok su razmišljali šta da rade, zazvonio je Marijanin telefon. Bila je to Alina, umorna i zabrinuta.
— Dušo, maltretiraju li te tamo? — pitala je.
— Ne više. Nataša je otišla i ponela svu hranu — ispričala je Marijana.
Alina, iako bolesna, predložila je da odu u supermarket po gotova jela, što su odmah prihvatili.
Sat vremena kasnije vratili su se s punim kesama hrane – salatom, grilovanom piletinom, voćem i kolačima. Postavili su sto kao da je prava gozba.
— Nisi ljuta na mene? — pitala je Marijana.
— Ne na tebe, već na Natašu. Ali ovo je naša noć — rekao je Sergej.
Kako je veče odmicalo, shvatio je da mu ništa drugo ne treba. Nije bilo planirano slavlje s mnogo gostiju, ali bilo je iskreno, toplo i pravo.
Prvog jutra nove godine Nataše nije bilo, a Sergej je znao da je njihov odnos na klimavim nogama. Nije bila spremna da prihvati njegovu ćerku, a za njega je to bila granica preko koje nije mogao da pređe.
Nazvao je Alinu da proveri kako je, iako je još imala temperaturu, predložio je da napravi supu i odnese njoj i njenoj majci. Marijana je sa zadovoljstvom pristala.
Iako se Sergej nije pomirio sa bivšom suprugom, odlučio je da od tada bude mnogo prisutniji otac. Shvatio je da nije dovoljno biti „vikend-tata“ — želeo je da njegova ćerka zna da uvek može da računa na njega.
