Máté je polako povukao ruku, uhvatio Larija za ogrlicu i čvrsto ga zagrlio, dok su mu suze tekle niz lice. Svi u sobi su stajali u šoku i tišini, promatrajući čudo koje se upravo dogodilo.
„Nikad nisam vidio ništa slično…“ šaptala je medicinska sestra, dok je držala monitor u ruci. Vrijednosti srca i disanja stabilizirale su se, a Máté je polako otvorio oči i pogledao sve prisutne.
Fanni je srušila masku tuge i poljubila ga u obraz: „Dobrodošao natrag…“
Erika je kleknula pokraj kreveta, držeći sina za ruku: „Znaš li koliko smo te voljeli i čekali?“
Lari je veselo lajao i njuškao Mátéa, svjestan da je njegova prisutnost spasila prijatelja. Dok su doktori i medicinske sestre mirno pratili njegove vitalne funkcije, postalo je jasno – ljubav i povezanost između čovjeka i psa ponekad nadilazi sve granice medicine.
Tog dana, ne samo da je Máté ponovno dobio život, već su svi u sobi shvatili koliko je vjerna odanost snažna i koliko male geste ljubavi mogu stvoriti velika čuda.
