Rex je teškom tugom ispratio svog gospodara, ali njegov instinkt nadjačao je bol. Dok su se ljudi opraštali, on je prvi prepoznao opasnost. Njegovo uporno zavijanje i grebanje nisu bili znak tuge, već upozorenje.
Kad je otkrivena bomba u lijesu, svi su shvatili da bi bez Rexa tog dana nastala tragedija. Pas je, baš kao i njegov gospodar za života, stao između zla i nevinih ljudi.
Otkriveni počinitelj završio je ponovno iza rešetaka, a Rex je postao simbol odanosti i hrabrosti.
Za prisutne, sahrana se iz dana tuge pretvorila u dan zahvalnosti — zahvalnosti jednom psu koji je dokazao da vjernost i hrabrost nemaju granica.
