Ove jeseni nas očekuje jedno od najranijih pomeranja sata u poslednjih deceniju. Zimsko računanje vremena počinje u noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra, kada ćemo u 3 sata posle ponoći kazaljke vratiti jedan sat unazad – na 2 sata.
Zašto ranije nego obično?
Specifičnost ove godine je u tome što prelazak na zimsko računanje vremena dolazi ranije nego prethodnih godina. Poslednji put ovako rani datum zabeležen je pre više od deset godina.
Iako su dani još uvek topli, jesen polako uzima maha, noći su sve hladnije, a dani kraći. Pomeranje sata donosi dodatni sat sna, ali i promene u svakodnevnoj rutini.
Kako se određuje datum pomeranja sata?
Zimsko računanje vremena uvek počinje poslednje nedelje u oktobru, što znači da datum varira svake godine:
-
-
– 27. oktobar
-
-
-
– 29. oktobar
-
-
-
– 30. oktobar
-
-
-
– 31. oktobar
-
-
-
– 25. oktobar
-
-
-
– 27. oktobar
-
Ove godine datum spada među najranije u poslednjih deset godina.
„Treće vreme“ – moguće rešenje?
Branko Simonović iz Astronomskog društva Ruđer Bošković podseća da se već godinama vodi rasprava o tome da li bi bolje bilo uvesti trajno letnje ili trajno zimsko vreme. On napominje i opciju tzv. „trećeg vremena“ – povratka na sistem pre 1983. godine, kada se radno vreme prilagođavalo prirodnom trajanju dana.
Prelazak na zimsko vreme može biti nepovoljan jer prespavamo deo obdanice ujutru, dok letnje vreme omogućava više iskorišćenog dnevnog svetla, ali nas „odvaja“ od ostatka Evrope.
Zdravstveni uticaj pomeranja sata
Iako deluje mala promena, prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena može uticati na zdravlje:
-
poremećaj sna i nesanica
-
umor i iscrpljenost
-
pad koncentracije
-
promene raspoloženja i razdražljivost
-
varijacije srčane frekvencije
-
problemi sa varenjem
Organizmu je obično potrebno nekoliko dana da se prilagodi, a kod osetljivijih osoba i do dve nedelje.
Kratak istorijat
Računanje vremena prvi put je uvedeno tokom Prvog svetskog rata (1916) u Nemačkoj i Velikoj Britaniji radi uštede energije. Srbija primenjuje ovu praksu od 1983. godine, pomerajući sat dvaput godišnje: poslednjeg vikenda u martu (letnje vreme) i poslednjeg vikenda u oktobru (zimsko vreme).
Da li će praksa biti ukinuta?
U Evropi i svetu sve češće se postavlja pitanje ukidanja pomeranja sata. Neke zemlje su već uvele trajno vreme, dok se u EU još vodi rasprava. Glavni razlozi su zdravstveni, ekonomski i društveni efekti.
Ove godine sat pomeramo ranije, što donosi dodatni sat sna, ali i izazove za bioritam. Dok jedni uživaju u toj promeni, drugi se suočavaju sa nesanicom i promenama raspoloženja. Pitanje da li će praksa opstati ili biti ukinuta, i dalje ostaje otvoreno.
