Tako je tog hladnog jutra Paul rekao svojoj majci Margaret Carter. Nije slutila da će te reči biti uvod u najteži trenutak njenog života.
Kad je izašla iz supermarketa sa samo dve skromne kese, SUV njenog sina više nije bio na parkingu. Ostala je sama, zbunjena, sedeći na klupi i stežući u ruci zgužvani spisak za kupovinu. Tri sata je čekala, nadajući se da će se Paul vratiti. Umesto njega, stigla je poruka:
„Margaret, našao sam dom za starije. Doći će po tebe sutra. Vreme je.“
Samo jedna hladna rečenica izbrisala je ceo njen život požrtvovanja – sve godine u kojima je sama odgajala sina, radila tri posla, prodala kuću da mu plati fakultet i kasnije venčanje.
Dok su joj suze padale na spisak, ispred supermarketa zaustavila se grupa bajkera. Na njihovim prslucima pisalo je Savage Angels MC. Margaret je instinktivno poželela da se skloni, ali najveći među njima, čovek koga su zvali Bear, seo je kraj nje i tiho upitao:
– Jesi li dobro, mama?
U njenim suzama pročitao je istinu. Kada je kroz jecaje izgovorila ime i adresu sina, Bear se ukočio. Paul Carter – ime koje je odmah prepoznao.
Ispostavilo se da je Margaretin pokojni muž jednom davno spasio Bearu život u najmračnijem periodu njegove mladosti. Taj dug Bear nikada nije zaboravio.
Toga dana Savage Angels nisu otišli. Odvezli su Margaret kući, uneli joj kese i dali joj obećanje: nikada više neće biti sama.
Od tada je imala novo ime – Kraljica Margaret. Bajkeri su je primili kao svoju, donosili joj drva, popravljali krov, slavili sa njom rođendane.
Paul se nikada nije pojavio, ali Margaret je shvatila najveću istinu: prava porodica nisu uvek oni koje krv veže, već oni koji ostanu onda kada svi drugi odu.
