Godine 1998. dok je svet ulazio u novo milenijumsko doba, a internet tek počinjao da menja svakodnevni život, jedna mlada žena po imenu Džulija Hil odlučila je da preokrene svoj život iz korena. Njena odluka da se popne na ogromnu sekvoju u Kaliforniji i da na tom drvetu provede čak dvije godine, postala je jedna od najpoznatijih i najinspirativnijih ekoloških priča našeg vremena.
Kako je sve počelo?
Sekvoja po imenu Luna, starija od hiljadu godina, nalazila se u blizini mesta Staford u Kaliforniji. Pretila joj je seča, kao i mnogim drugim starim drvećima tog kraja. Za lokalne aktiviste i ljubitelje prirode, to nije bilo samo pitanje jednog stabla, već simbol borbe za očuvanje šuma i životne sredine.
Džulija Hil, koja je pre toga doživela tešku saobraćajnu nesreću i dugo se oporavljala, pronašla je novi smisao u životu kroz ekologiju. Njena odluka bila je hrabra i nesvakidašnja — umesto kratkog protesta, ostala je na drvetu punih 738 dana, od decembra 1997. do decembra 1999. godine.
Život na visini od 70 metara
Živeti na platformi među granama, izloženoj kiši, vetru i hladnoći, bilo je daleko od lakog zadatka. Džulija je izdržala brojne oluje, uključujući i snažan El Ninjo, suočila se s neprijateljski nastrojenim drvosečama i izazovima samoće. Hrana i voda dostavljane su joj pomoću užadi, a za komunikaciju je koristila mobilni telefon napajan solarnim panelima.
Njena svakodnevica postala je svojevrsni podvig — kombinacija fizičke borbe i duhovne snage. Tokom tog perioda, Džulija je učestvovala u medijskim emisijama, intervjuima i čak na dobrotvornim događajima, i sve to sa svoje improvizovane „kuće na drvetu“.
Globalna pažnja i rezultat protesta
Njena hrabrost privukla je pažnju svetske javnosti. Vest o „ženi na drvetu“ obišla je planete, a Luna je postala simbol borbe za prirodu. Nakon velikog pritiska javnosti, kompanija koja je planirala seču odustala je, a stablo je zaštićeno.
Džulija je nakon silaska napisala knjigu o svom iskustvu i osnovala fondaciju za zaštitu prirode. Postala je inspiracija mnogima, pokazavši da pojedinac može promeniti tok događaja ako istraje u svojim uverenjima.
Vandalski napad i sudbina Lune
Nažalost, ubrzo nakon njenog silaska, nepoznati vandali pokušali su da unište Lunu motornim testerama. Drvo je teško oštećeno, ali zahvaljujući zajedničkim naporima naučnika i volontera, uspelo je da preživi. Danas Luna stoji kao živi spomenik upornosti i hrabrosti.
Lekcija koju nosi ova priča
Priča o Džuliji Hil nije samo ekološki protest, već i podsetnik na ljudsku snagu i istrajnost. Njeno iskustvo pokazuje da jedna osoba može pokrenuti talas promena, ako veruje u ono što radi i ako je spremna da se žrtvuje za više dobro.
Danas se Džulija i dalje bavi ekologijom, inspiriše mlade i podseća svet da prirodu treba čuvati ne samo zbog nas samih, već i zbog generacija koje dolaze.
