Ove jeseni nas očekuje jedno od najranijih pomeranja sata u poslednjih deceniju. Zimsko računanje vremena počinje u noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra, kada ćemo u 3 sata posle ponoći kazaljke vratiti jedan sat unazad – na 2 sata.
Zašto se kaže da počinje ranije?
Specifičnost ove godine je u tome što se pomeranje sata događa ranije u odnosu na prethodne godine. Poslednji put ovako rani datum prelaska na zimsko računanje vremena zabeležen je pre više od jedne decenije.
Iako su dani još uvek topli, jesen polako uzima maha – noći su sve hladnije, a obdanica se očigledno skraćuje. Upravo zato, prelazak na zimsko vreme donosi dodatni sat sna, ali i promenu u svakodnevnoj rutini.
Kako se određuje datum pomeranja sata?
Zimsko računanje vremena uvek počinje poslednje nedelje u oktobru. Sam datum varira od godine do godine jer poslednja nedelja meseca ne pada uvek istog datuma.
-
2024. – 27. oktobar
-
2023. – 29. oktobar
-
2022. – 30. oktobar
-
2021. – 31. oktobar
-
2020. – 25. oktobar
-
2019. – 27. oktobar
Ove godine datum je među najranijima u poslednjih deset godina.
Stručnjaci: „Treće vreme“ kao rešenje?
Branko Simonović iz Astronomskog društva Ruđer Bošković podseća da se godinama vodi rasprava o tome da li je bolje trajno letnje ili trajno zimsko vreme. On ističe da bi možda najbolje bilo uvesti tzv. „treće vreme“ – povratak na stari sistem pre 1983. godine, kada se radno vreme prilagođavalo prirodnom trajanju obdanice.
Po njegovom mišljenju, zimsko vreme može biti nepovoljno jer prespavamo deo obdanice ujutru, dok je letnje povoljnije za iskorišćavanje dnevnog svetla. Međutim, letnje računanje vremena nas „odvaja“ od ostatka Evrope, jer prelazimo u istočnoevropsku vremensku zonu.
Zdravstveni uticaj pomeranja sata
Iako mnogi pomisle da je reč o maloj promeni, naučna istraživanja pokazuju da prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena može uticati na zdravlje:
-
poremećaj sna i nesanica,
-
umor i iscrpljenost,
-
pad koncentracije,
-
promene raspoloženja i razdražljivost,
-
varijacije srčane frekvencije,
-
problemi sa varenjem.
Organizmu je obično potrebno nekoliko dana da se prilagodi, a kod osetljivijih osoba i do dve nedelje.
Kako je sve počelo?
Računanje vremena prvi put je uvedeno tokom Prvog svetskog rata – 1916. godine u Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Cilj je bio jednostavan: ušteda energije i bolje iskorišćavanje dnevne svetlosti. Ubrzo su ovu praksu prihvatile i druge zemlje, a od 1983. i Srbija.
Od tada se sat pomera dvaput godišnje – poslednjeg vikenda u martu (letnje računanje) i poslednjeg vikenda u oktobru (zimsko računanje).
Da li će praksa biti ukinuta?
Sve češće se u Evropi i svetu postavlja pitanje da li je vreme da se praksa pomeranja sata potpuno ukine. Neke države su već donele odluku o trajnom vremenu, dok se u Evropskoj uniji i dalje vodi rasprava. Razlozi su jednostavni – zdravstveni, ekonomski i društveni efekti ovog sistema.
👉 Zaključak: Iako ćemo ove godine ranije pomeriti sat, jedno je sigurno – ova praksa i dalje deli mišljenja. Dok jedni uživaju u dodatnom satu sna, drugi se bore sa nesanicom i poremećenim bioritmom. Pitanje da li će pomeranje sata opstati ili biti ukinuto u budućnosti, ostaje otvoreno.
