Probudila sam se u 3 ujutro. Na telefonu – 12 propuštenih poziva od mame i poruka: „Opljačkana sam! Dođi brzo!“
Bez razmišljanja sam sjela u auto i odjurila prema njenoj kući.
Kad sam stigla, mama je izgledala zbunjeno. Rekla je:
„Nisam ti ništa poslala.“
Pokazala sam joj poruku. U trenutku je problijedila, okrenula se i otišla u drugu sobu. Vratila se s telefonom u ruci.
Rekla je tiho:
„Napisala sam to, ali nikad nisam poslala. Predomislila sam se u zadnji čas.“
Pokazala mi je poruku koju je ostavila u draftu – upozorenje da se čuvam jer je čula za pljačke u mom kraju. Ali poruka nije poslana.
Ko je onda poslao onu koju sam dobila? I ko me 12 puta zvao ako nije ona?
Ostala sam s njom neko vrijeme, provjerila da je sve u redu, a onda se uputila kući.
Vrata su bila odškrinuta. U grlu mi se stisnulo, a osjećaj straha mi je prošao niz kičmu. Kad sam ušla – haos. Ladice ispreturane, stvari razbacane, dragocjenosti nestale. Neko je provalio.
Danima nisam mogla spavati.
Je li to bila slučajnost? Ili je neko zaista hakirao mamin telefon da me izvuče iz kuće?
Ne znam. Ali nakon toga, nisam se više mogla osjećati sigurno.
Prodala sam kuću. I otišla.
