Jednog dana otišla sam na razgovor za posao (imam 20 godina) i tokom intervjua primijetila da žena koja me ispitivala, a imala je oko 25–30 godina, stalno gleda u moje grudi i blago se smješka. Nije mi bilo jasno zašto, pa sam se trudila da ostanem pribrana i završim razgovor što bolje mogu.
Nakon petnaestak minuta sve je bilo gotovo i krenula sam kući, kad mi zazvoni telefon s broja firme. Javila sam se misleći da sam nešto zaboravila, ali me iznenadila vijest – žena s intervjua mi je rekla da sam dobila posao i da dođem potpisati papire.
Presretna sam se vratila, potpisala ugovor, a onda me ona ljubazno zamolila: “Molim vas, gospođo, ako nije problem, na posao obavezno nosite grudnjak. Ako nemate novca za to, dat ću vam ja odmah.” Tek tada sam shvatila da sam u žurbi s fakulteta zaista došla bez grudnjaka. Osjećaj blama bio je neopisiv – samo sam pomislila: “Zemljo, otvori se!”
