Dugo godina slanina je bila na lošem glasu – često označavana kao uzrok raznih zdravstvenih problema. Iako su je ranije generacije redovno konzumirale, u savremenoj ishrani našla se pod lupom upravo zbog visokog sadržaja masti.
Međutim, novija istraživanja, uključujući i studiju Američkog centra za javno zdravlje, donose drugačiju perspektivu. Pokazalo se da slanina, kada se konzumira u umerenim količinama, ne mora nužno biti štetna – naprotiv, može imati i određene benefite za zdravlje.
Jedna od prednosti slanine je to što ne sadrži ugljene hidrate, koji se sve češće izdvajaju kao glavni krivci za gojenje. Umesto toga, bogata je mastima koje obezbeđuju energiju, ali i proteinima koji doprinose osećaju sitosti i pozitivno utiču na zdravlje kože, kose i kostiju.
Slanina takođe sadrži značajne količine vitamina iz B kompleksa, koji jačaju imunitet, kao i cink, važan mineral za brojne funkcije u organizmu.
Zaključak stručnjaka je jasan: slanina može biti deo uravnotežene ishrane, ali ključ je umerena konzumacija. Kao i kod većine namirnica, količina i učestalost unosa igraju ključnu ulogu u tome da li će njeno konzumiranje biti korisno ili štetno po zdravlje.
