Vratio sam 300 evra koje je čovek zaboravio na bankomatu – i nisam zažalio
Dok sam šetao gradom, svega nekoliko koraka od mene, primetio sam novac na zemlji – tačno 300 evra ispuštenih ispred bankomata. Stariji čovek koji je do malopre stajao tamo, već se udaljio u gužvi.
Pokušao sam da ga dozovem, povikao: „Čiji je ovo novac?“, ali niko nije reagovao. Izgubio sam ga iz vida.
Nisam želeo da zadržim novac koji nije moj, pa sam otišao u najbližu banku i objasnio situaciju. Ljubazni radnici su me zamolili da sačekam jer, kako su rekli, to nije prvi put da se neko zaboravi – ljudi se često vrate kada shvate šta se desilo.
Nakon pola sata, pojavio se isti čovek – uznemiren i zadihan. Obraćao se osoblju, moleći ih za pomoć jer je shvatio da je ostavio novac u bankomatu. Kada sam mu ga vratio, lice mu se ozarilo.
Taj osećaj – da si nekome pomogao, da si učinio pravu stvar – ne može da se meri ni sa čim. Nisam to učinio zbog priznanja, već zato što verujem u poštenje. Možda bi neko rekao da sam bio naivan, ali za mene je to bilo jedino ispravno.
