Kada sam počela raditi u maloj firmi, šef mi je odmah rekao da sam već šesta osoba na toj poziciji, jer je petoro ljudi dalo otkaz u poslednjih godinu dana. Bilo mi je čudno jer posao nije delovao loše – rad za računarom, bez stresa, solidna plata. Međutim, ubrzo sam shvatila razlog.
Prva plata koju sam trebalo da dobijem stizala je “u ratama”, na svakih nedelju dana, i trebalo je skoro tri meseca da dobijem celu zaradu. Tako sam i ja postala šesta i poslednja koja je dala otkaz, a firma je ubrzo propala. Nije bilo para za radnike, a posao se i dalje očekivao da bude urađen.
Lekcija je jasna – ljudi rade za novac, ne zato što nemaju šta da rade kod kuće.
