Radila sam kao dadilja za jedan vrlo bogat par.
Uvijek sam se trudila više nego što se od mene tražilo — ostajala sam do kasno, radila prekovremeno, čak sam s njima išla i na putovanja.
Kad sam im jednog dana rekla da planiram dati otkaz, molili su me da ostanem i ponudili mi dvostruko veću platu.
Ipak sam ih odbila.
Nekoliko dana kasnije, stiglo mi je pismo od njih. Mislila sam da će to biti neka zahvala ili čak bonus za sav trud.
Međutim, u pismu je bio račun — tražili su da im nadoknadim sve što su, kako su rekli, „uložili“ u mene, uključujući trošak telefona koji su mi kupili da bih mogla biti dostupna, kao i naknade za obuku na koju su me sami poslali.
Pismo sam potpuno ignorisala i nikad mi se više nisu javili, ali bilo je to zaista ludo iskustvo.
