Moji se bune što najviše volim svoju svekrvu. Ta žena mi je više nego majka. Kada me bivši suprug prevario i otišao drugoj, pokušao nas je izbaciti iz kuće, a ja nisam imala ničiju podršku.
Moji roditelji su ostali hladni i nikada me nisu pozvali nazad kući, a brat je samo odmahnuo rukom da mu se ne uselim. Prijatelji su nestali i nigdje ih nije bilo.
Taman kad sam se počela pakovati za podstanare, moja svekrva je viknula na svog sina da nema pravo da izbacuje njenu snahu i unuke iz kuće koju je ona gradila, da nije tako odgajan, i da je prodao porodicu zbog neke druge žene. Doslovno mu je pokazala rukom gdje su vrata, i kad je pokušao smiriti situaciju, rekla mu je da se ne vraća i da ide kod svoje nove “ljubavi”.
Poslije toga je preuzela brigu o djeci kao da im je majka, bila im je najveća podrška.
Možda je ta žena za neke “teška, naporna, zla”, ali meni je sve najbolje i jedini pravi prijatelj već drugu deceniju. Zato sve mi dirajte, ali nju i djecu ne.
Hoću reći — nisu sve svekrve iste, do čovjeka je.”
