Stanko, danas 39-godišnji muškarac iz Priboja koji živi u Beogradu, odlučio je da ispriča svoju priču o grešci koja ga je koštala porodice, poverenja i dostojanstva. Ne traži opravdanja, kaže – samo želi da prizna kako jedna loša odluka može zauvek da promeni nečiji život.
„Bio sam sebičan i nezreo“
Kako kaže, bio je čovek koji je spolja izgledao stabilno – stan, auto, siguran posao u logistici. Suprugu Irenu upoznao je na fakultetu. Bila je topla, jednostavna i iskrena – upravo zbog toga ju je zavoleo. Ubrzo su se venčali i započeli zajednički život.
Kada je zatrudnela, izgledalo je da se ostvaruju sve njihove želje. Ali Stanko priznaje da se on u tom periodu emotivno udaljavao.
Irena je prolazila kroz težak period trudnoće – umor, otoci, mučnine, bolovi, nesanica. Nije imala snage da se doteruje, a on je, umesto da bude podrška, počeo da traži razloge da bude negde drugde.
Početak pogrešnih izbora
U firmi je upoznao mlađu koleginicu Tamaru – sređenu, nasmejanu, punu komplimenata. Ona mu je, kako kaže, davala osećaj pažnje koji je pogrešno tumačio kao utehu.
Flert se pretvorio u vezu, a Stanko je pravio sve više izgovora da bude van kuće, dok je Irena kod kuće nosila teret trudnoće.
„Dok se ona mučila sa bolovima, ja sam bio sa drugom ženom. I to ne jednom. Nisam se zaustavio ni kada se porodila.“
Rođenje sina – i nova prilika koju nije iskoristio
Njihov sin Viktor rođen je krajem februara, carskim rezom. Stanko se priseća Ireninog pogleda, suza i prvog trenutka kad ga je držala u naručju. Pomislio je da je vreme da prekine sa lošim navikama, ali se to nije dogodilo.
Ubrzo se vratio starim izborima. Irena mu o tome nikada nije rekla nijednu reč. Samo ga je gledala tiho i umorno – i ćutala.
Poslednji dan kod kuće
Jednog dana, kada je došao kući, zatekao je tišinu. Irenu i dete – nije bilo. Njene stvari takođe nisu bile tu.
Na stolu je ležala kratka poruka:
„Stanko, nemoj da me tražiš. Irenu više ne poznaješ. Našla je svoju sreću. Hvala ti na sinu. Budi mu bolji otac nego što si meni bio muž.“
Tada je, kaže, shvatio težinu svojih izbora. Zvao je, pisao, tražio, molio. Niko mu nije rekao gde je otišla – sve dok kasnije nije saznao da je sa detetom otišla kod sestre u Švedsku i započela novi život.
Nova realnost
Danas Stanko sina viđa jednom do dva puta godišnje – samo kada Irena to dozvoli. Nikada ne govori loše o njemu pred detetom, ne koristi dete da ga kazni. Samo je mirna, daleka – i to je ono što njega najviše boli.
„Varao sam ženu koja mi je dala dete, jer nisam mogao da prihvatim promene njenog tela dok je stvarala život. Danas se pitam – kakav sam čovek tada bio?“
