Napisana 1955. godine, pesma „Unchained Melody“, koju su komponovali Aleks Nort i Haj Zaret, danas se smatra jednom od najpoznatijih i najizvođenijih balada svih vremena. Iako je prvobitno izvedena od strane Toda Dankana, njen uticaj se tokom decenija samo širio, prelazeći jezičke i kulturne granice.
Tokom godina, ovu numeru izvelo je više od 670 izvođača širom sveta, što je svrstava među najobrađivanije pesme u istoriji muzike. Ipak, verzija koja je obeležila generacije slušalaca jeste ona iz 1965. godine, u interpretaciji dueta The Righteous Brothers. Njihov emotivni vokalni stil i snažan aranžman učinili su ovu baladu besmrtnom.
Zašto se baš ova verzija smatra „definitivnom“?
Izvedba The Righteous Brothers poznata je po snažnoj vokalnoj gradaciji, posebno u visokim tonovima koji su postali zaštitni znak pesme. Upravo ti trenuci doveli su do toga da se pesma vezuje za snažna emocionalna sećanja i trenutke nostalgije kod miliona ljudi.
Na jednom od snimaka pesme, koji ima više od 76 miliona pregleda, obožavalac je ostavio komentar koji oslikava uticaj ove muzike:
„Kunem se da osećam jezu niz leđa kada pogodi te visoke tonove. Rasplačem se svaki put kad pomislim da njega više nema.“
Elvis Prisli i nova dimenzija pesme
Iako je The Righteous Brothers najčešće povezuju sa ovom numerom, i Elvis Prisli joj je dao poseban pečat. Tokom kasnijih godina svoje karijere, Presley je na koncertima izvodio „Unchained Melody“ sa neobičnom snagom i emotivnošću, što je publiku često ostavljalo bez reči.
Njegova interpretacija dodatno je učvrstila status pesme kao bezvremenske balade i učinila je neizostavnim delom pop-kulturne istorije.
